F1 u Montrealu: Dobijamo li dominaciju jednog tima?

Foto: instagram f1gpcanada

Realno, ovo je prvi put tokom tekuće sezone da se pitanje iz naslova glasno postavlja.

Iako početkom godine nije tako delovalo, u ovoj fazi šampionata čini se kao da se dešava ono čega se većina ljubitelja “najbržeg cirkusa“ najviše plašila – odlazak sezone u jednom smeru. Posle početnih problema sa pouzdanošću i, čini se, blagog zaostatka za Ferarijem po pitanju performansi, ekipa Red Bula kao da se potpuno stabilizovala. Kvarovi su (za sada) postali prošlost, tim je jasno definisao vozača broj 1 i rezultat toga je da je da su “Bikovi“ nanizali pet pobeda, od čega čak tri dvostruka trijumfa. Od Imole naovamo, Red Bul ne zna za poraz, a pored već standardno odličnog Maksa Verštapena, sve bolja izdanja pruža i Serhio Perez, što je od izuzetnog značaja u borbi za osvajanje konstruktorskog šampionata, a doprinos meksičkog vozača u tom poduhvatu austrijske ekipe je vredan svake hvale.

Gde je nestao Ferari?

Italijanska ekipa je ušla odlično pripremljena u sezonu i činilo se da je “propeti konjić“ prvi favorit za titulu, ili da će, u slučaju neuspeha, makar biti u borbi za krunu do kasnog dela sezone. Ipak, nakon osme trke u 2022., zaostatak u konstruktorskom prvenstvu iznosi čak 80 bodova, što je u ovom trenutku zaostatak koji izgleda kao naučna fantastika za nadoknaditi. U prethodne tri trke, kao da je neko u Maranelu pritisnuo dugme za samouništenje – tamo gde je prethodnih godina (pa i početkom ove) bio najjači, Ferari je sada predmet podsmeha – njihov motor postao je tempirana bomba, trku u Azerbejdžanu nije završio nijedan od njihovih vozača, a probleme sa pogonskom jedinicom italijanskog tima imale su i njihove klijentske ekipe.

Foto: instagram scuderiaferrari

Sve je pošlo po zlu od trke u Španiji kada je uvedena druga, “unapređena“ verzija agregata, koja nesumnjivo donosi više snage, ali koja je kod Šarla Leklera otkazala dva puta u protekle tri trke. Ekipi je dodatno naškodila neverovatna taktička samodestrukcija u Monte Karlu gde je već viđeni “1-2 finiš“ pretvoren u jedan vrlo mršav učinak. Na pomenute dve trke Ferari je imao prednost u brzini, te je takvo rasipanje bodova dodatno bolno po Italijane i u još većoj meri neprihvatljivo.  Naravno, s obzirom da je do kraja šampionata ostalo još čitavih 14 trka (ne zaboravimo i dva sprint-vikenda) , sve je daleko od završenog (to nagoveštavaju i izjave vodećih ljudi Red Bula), ali Ferari bi pod hitno morao da se sabere dok je makar vozačka titula još uvek moguća. Na Karlosa Sainca više niko i ne računa, ali Lekler nipošto ne bi smeo da istakne belu zastavu – zaostatak za Verštapenom i dalje nije toliko strašan da bi bio nenadoknadiv. Ono što je otežavajuća okolnost po monačanskog vozača je činjenica da će mu prekomerna upotreba broja motora dozvoljenih tokom sezone doneti i kazne pomeranja na gridu – kako stvari stoje, i više od jednog puta. Svedoci toga ćemo biti verovatno već za vikend u Kanadi, s obzirom da je četvrti turbo punjač, prema glasinama iz Maranela, neizbežan za Leklera. No, Šarl ne gubi nadu da bi se situacija mogla okrenuti u njegovu korist – na kraju krajeva, slična situacija je bila posle Australije, samo što su uloge bile obrnute. Ko može da garantuje da nećemo biti svedoci novog velikog preokreta?

Nažalost po Tifoze, tako nešto je realno moguće samo u konkurenciji vozača, jer da bi Ferari postao naslednik Mercedesa u zvanju najboljeg tima na gridu, neće biti dovoljno samo da se unapredi bolid, već bi i Karlos Sainc morao značajno da podigne svoje performanse, a za sada nema nikakvih naznaka da bi to moglo da se dogodi.

Stagnacija u sredini poretka

Foto: instagram mercedesamgf1

Malopređašnja konstatacija o “preokretu“ najviše dobija na težini na primeru Mercedesa – nemačka ekipa je najbolji primer koliko timovi generalno još uvek ne razumeju svoje bolide niti imaju predstavu kakve poteškoće mogu da očekuju. Ono što je u Barseloni delovalo kao rešena stvar, ponovo se vratilo u Monaku, a potom i u Bakuu – poskakivanje bolida je nikad dramatičnije, a “srebrna strela“ odjednom je ostala i bez svog najjačeg aduta – brzine u sporim krivinama. U taboru ekipe iz Breklija niko nema odgovor na ovakav razvoj situacije i Mercedes nastavlja da luta u potrazi za rešenjem. Toto Volf je potvrdio da ekipa od početka sezone “eksperimentiše“ sa bolidom Luisa Hamiltona, a najavio je da će to nastaviti da čini i u nastavku prvenstva. Ono što je za sada i dalje jedina dobra stvar je ekstremna pouzdanost nemačkog tima, s obzirom da tokom uvodnih osam trka njihovi vozači nisu imali nijedno odustajanje – nije da će im to doneti titulu, ali takva konstantnost ih je, u bodovnom smislu, značajno približila Ferariju u konkurenciji konstruktora, a Džordža Rasela čak umešala i u borbu sa vozačima italijanskog tima. Ipak, nije li upravo Ferari od starta sezone igrao na kartu pouzdanosti? Nepredvidivost ovogodišnjih bolida je evidentna i zbog toga od sezone nikako ne treba dići ruke, iako se svi koji nisu ljubitelji Red Bula verovatno ne bi složili sa ovom konstatacijom.

Kada je reč o timovima tzv. srednje kategorije, deluje da se ništa značajno ne dešava. Alfa Romeo i Alpina drže neki pristojan nivo na kojem se nalaze od početka sezone, Meklaren je u promenljivoj formi, a neke pozitivne promene viđene su samo kod Alfa Taurija čiji je prvi vozač Pjer Gasli u Bakuu konačno odvezao jednu veoma kvalitetnu trku koju je okončao na petoj poziciji. Ekipa Hasa je, čini se, počela polako da tone, Aston Martin da se uzdiže, ali sve najave da ćemo posle Barselone biti svedoci nekih većih promena u odnosu snaga između ekipa pale su u vodu – sve je ostalo manje-više isto, sa povremenim bljeskovima ili potonućima pojedinih timova, najviše u zavisnosti od konfiguracije staze na kojoj se trka održava.

Šta da očekujemo u Montrealu?

Posle dve godine pauze, ponovo ćemo prisustvovati akciji na stazi “Žil Vilnev“. Još su živa sećanja na poslednju posetu Kvebeku, kada smo bili svedoci kvalitetne borbe Luisa Hamiltona i Sebastijana Fetela za pobedu, koja je pala u drugi plan krajnje kontroverznom odlukom da nemački vozač bude kažnjen, te na kraju od spektakla nije bilo ništa – Hamilton je trku dobio praktično bez borbe. Ipak, ovo je neko novo doba, te su samim tim i protagonisti na pobedu neki drugi vozači. Staza u Kanadi je prilično brza, iako ima i sporijih sekcija i srednje-brzih krivina, ali zbog dugih pravaca snaga motora igraće veoma bitnu ulogu. Ovde bi trebalo obratiti pažnju na Alpinu kao potencijalno iznenađenje, jer je njihova snaga na pravcima u Azerbejdžanu bila izuzetna i čini se da će im brzi delovi staze “Žil Vilnev“ i te kako ići na ruku. Na testu će, pored agregata, biti i kočnice, čija pouzdanost je u Montrealu tradicionalno “na udaru“ zbog prirode same staze. Prema verovanju, timovi sa niskim nivoom tzv. “daunforsa“ trebalo bi da imaju određenu prednost, što znači da je staza vrlo izazovna za pronalaženje adekvatnih postavki bolida. Nema sumnje da je Red Bul favorit da nastavi svoj izuzetan niz, ali s obzirom na komplikaciju ispravnog podešavanja bolida posao za austrijski tim neće biti lak, jer se radi o veoma zahtevnoj stazi. Dodajmo i činjenicu da “Bikovi“ tradicionalno nemaju previše uspeha na ostrvu Notr Dam – od svog osnivanja, Red Bul je tek dva puta trijumfovao u Kanadi, a poslednji put je to bio slučaj još 2014. godine.

Čitavu priču dodatno komplikuje vremenska prognoza koja, po najavama meteorologa, garantuje kišu tokom kvalifikacija.

Foto: instagram redbullracing

Akcija u Montrealu tradicionalno kreće treninzima u petak, ali za srednjeevropsko područje u prilično kasnim terminima – prvi slobodan trening na programu je od 20 časova, a drugi počinje od 23:00 i trajaće do ponoći! U veoma kasnom terminu voze se i kvalifikacije u subotu, dok će nedeljna trka startovati nešto ranije – po planu, od 20 časova.

Mnogi od nas u tim satima budemo umorni i po običaju se spremamo za spavanje, ali ovoga vikenda to ne bi trebalo da bude slučaj – dešavanja u Kvebeku, zbog svega navedenog u tekstu, ne bi trebalo propustiti. I nemojte – ovo je topla preporuka.