F1 u Mađarskoj: Bura pred zatišje

foto: instagram hungaroring_official

Na redu je Hungaroring – poslednja stanica pred letnji odmor, kao što i tradicija negde nalaže poslednjih godina (izuzetak je nesrećna 2020.). U moru špekulacija proteklih meseci oko opstanka Monaka, Belgije ili Francuske u kalendaru, jedna stvar je izvesna – Mađarska nije ugrožena kao što nije bila praktično od momenta kada je ušla u F1 kalendar 1986. godine. S obzirom da nije naročito popularna među navijačima, niti je dala nekog vrhunskog vozača – zapravo, Žolt Baumgartner je jedini Mađar ikada u Formuli 1 – pomalo je misteriozno na osnovu čega naši severni susedi uspevaju da se bez ikakvih problema već pune četiri decenije održe u “najbržem cirkusu“. Ruku na srce, nije da nije bilo spektakularnih trka na ovoj sporoj, uskoj stazi, naročito kada kiša začini stvari, ali je znalo da bude i do zla boga dosadno, tako da je Hungaroring uvek nepredvidiv i, s obzirom da nikada ne znamo šta nam donosi, željno ga iščekujemo.

Dominacija Luisa Hamiltona koji osam puta uspeva da prvi ugleda kariranu zastavu na Mođorodu? Dženson Baton koji prvi pobedu u karijeri ostvaruje baš na ovom mestu, startujući sa 14. mesta? Esteban Okon koji u prosečnom bolidu beleži senzacionalnu pobedu prošle godine, za sada jedinu u karijeri?

S obzirom da smo se u Mađarskoj svega i svačega nagledali tokom proteklih 35 godina, teško je prognozirati šta nas za vikend očekuje. Iako je, po difoltu, već viđena neka borba između Red Bula i Ferarija, nisu isključena razna iznenađenja. Ne treba da idemo mnogo daleko u prošlost – prethodna sezona je pomenutu konstataciju savršeno opisala.

foto: instagram redbullracing

Ono što je izvesno jeste da “Bikovi“ dolaze u Budimpeštu u boljem raspoloženju od svojih rivala iz Maranela. Iako je i u Francuskoj bio brz, Ferari je, sada već tradicionalno, ponovo našao način da se samouništi. Ovoga puta odgovornost je na samim vozačima, pre svega na Šarlu Lekleru – greška iz Francuske vrlo je netipična za Monačanina, ali valjda je bila neophodna da dopuni spisak gluposti koji je neko u Ferariju, čini se, sastavio pre početka sezone. Savršen vikend postao je misaona imenica za italijanski tim, jer čak i u momentima kada sve izgleda perfektno, kao po Marfijevom zakonu, nešto jednostavno mora da krene po zlu. Lošom strategijom ispuštena je već viđena dvostruka pobeda u Velikoj Britaniji, havarija na motoru Karlosa Sainca u Austriji zaustavila je Italijane u pohodu na 1-2 finiš drugu trku uzastopno. Na Pol Rikaru dupli trijumf nije bio realan s obzirom na činjenicu da je Španac, usled promene motora, kažnjen pomeranjem na samo začelje grida na startu trke – no, ovoga puta upropašćena je i “obična“ pobeda. Kada se sabere broj prosutih bodova od strane Skuderije tokom tekuće sezone – na sve moguće načine – zaostatak od 82 boda za Red Bulom u šampionatu konstruktora neizbežno je stanje, kao i Leklerov deficit od 63 poena u vozačkoj konkurenciji u odnosu na Maksa Verštapena. Kako sezona odmiče, a već više od pola pomenute je iza nas, postaje jasno da je pred Ferarijem sada već gotovo nemoguća misija da se dokopa makar jednog trofeja u 2022. Raznolikost grešaka vozača i ekipe, kvarova na bolidu i svih drugih mogućih negativnih faktora zadivljujuće je bogata, ali još veći problem po “propetog konjića“ predstavlja činjenica da se promašaji uporno ponavljaju iz trke u trku i da prosto nema naznaka da bi to uskoro moglo da se promeni. Ni Leklerovo zakucavanje u zid nije bilo sve u Francuskoj – naknadno posle trke izašao je video-snimak koji pokazuje da Saincova kazna od pet sekundi za “nebezbedno puštanje iz boksa od strane ekipe“ nije bila greška Ferarija, kao što se prvobitno mislilo – Španac je svoje mehaničare “odjavio“ dok je pred njime još uvek stajalo crveno svetlo...

foto: instagram scuderiaferrari

Kada imate takav Ferari za rivala, vi sami ni ne morate da budete savršeni – Verštapen i Red Bul su u poziciji da praktično samo pokupe kajmak koji Italijani prosipaju. Iako je i u austrijskoj ekipi bilo manjkavosti, pre svega sa pouzdanošću na početku sezone, pored Maksove ne tako dobre forme kakva je viđena prošle sezone, Red Bul je dovoljno jaka i dobro organizovana ekipa da sve svoje mane reši u kratkom roku, a za razliku od Ferarija – uče na sopstvenim greškama i ne ponavljaju ih. Stoga se čini da tim iz Milton Kinsa rutinski ide ka dvostrukoj tituli, iako je paket koji imaju – uzevši u obzir i vozača i tim – daleko od dominantnog. Jer, kada vas čak i uvek na jeziku “otrovni“ Helmut Marko pohvali i kaže da strepi od vas, onda se sa izvesnom verovatnoćom može naslutiti da se nešto valja iza brega – ovoga puta to se odnosi na novu podnicu Ferarija koja je ostavila „u šoku“ Red Bulovog sportskog savetnika. Ovo rešenje koje je Skuderija predstavila u Francuskoj zabrinulo je rivale, pogotovo što je Hungaroring spora staza, a kao takva bi, makar na papiru, trebala da odgovara italijanskoj ekipi. Ipak, posle svega, teško je zamisliti vikend u kojem ekipa iz Maranela neće ponovo sama sebi pucati u nogu, jer, praktično od premijere u Bahreinu nismo gledali Ferari u izdanju u  kojem koristi svoj puni potencijal, koji se, nesporno, ogroman.

Zbog svega navedenog, bilo bi možda pomalo i neodgovorno reći da Red Bul nije favorit broj jedan u Mađarskoj. Istina, jedna stvar Maksu Verštapenu ne ide na ruku – holandski as nikada nije pobedio na ovoj stazi. Hungaroring je prema izjavama aktuelnog šampiona jedna od omiljenih Maksovih staza, ali na trijumf na njoj Holanđanin još uvek čeka. Ipak, izvesno je da bolju priliku od one koja ga čeka u nedelju do sada nije imao.

Verovatno najnezadovoljnija osoba trenutno u Milton Kinsu je Serhio Perez. Posle nesrećnog odustajanja u Austriji usled kontakta sa Džordžom Raselom, Meksikanac je na Pol Rikaru izvezao prilično slabu trku u kojoj nije uspeo da se izbori čak ni sa vozačima Mercedesa – Luis Hamilton ga je pobedio već na samom startu trke, a mladi Rasel ponovo je bio koban po Čeka u njenom samom finišu, pretekavši ga na restartu posle virtuelnog sigurnosnog vozila. Tako je Perez ostao bez podijuma, bez obzira što je imao nesebičnu pomoć Ferarija da po sedmi put u sezoni ispije šampanjac posle trke.

foto: instagram fia.official

Kada smo kod Mercedesa, ne možemo da preskočimo nemačku ekipu i konstatujemo da nadogradnje koje iz trke u trku donose na svoj W13 uspešno rade. O poskakivanju se više i ne priča – čini se da je taj problem u potpunosti rešen. Zaostatak za Ferarijem i Red Bulom evidentno se smanjuje iz trke u trku, ali nedovoljnom brzinom da bi se ekipa iz Breklija u dogledno vreme uključila u borbu za pobede. Luis Hamilton, slavljenik sa Pol Rikara (izvežena 300. trka u karijeri) izjavio je da „ne sumnja da će do kraja sezone upisati neki trijumf“, ali za sada se čini da to može biti rezultat samo nekih vanrednih okolnosti na stazi. Ipak, optimizam sedmostrukog svetskog šampiona je razumljiv – četiri vezana podijuma, očigledan skok u formi, a u Francuskoj najuspešnija trka sezone, kako za njega lično tako i za ekipu Mercedesa koja je zabeležila svoj prvi dvostruki podijum u 2022. godini. Uz to, pouzdanost “srebrne strele“ i dalje je doslovno savršena, te sada čak i drugo mesto u timskoj konkurenciji, makar bodovno, nije tako daleko. Po čistim performansama na stazi, ono i dalje deluje nedostižno, ali imajući u vidu ovakav Ferari kakvom prisustvujemo, ko zna...

Ko je najbolji od ostalih?

Do skora je odgovor na navedeno pitanje bio jasan i nedvosmislen i on je glasio – Meklaren. Ipak, u poslednjih nekoliko trka situacija se izmenila. Istina, britanski tim i dalje drži solidnu formu, gotovo redovno je bar jedan vozač među osvajačima bodova, ali četvrto mesto u šampionatu timova je na Pol Rikaru izgubljeno. Alpina se od početka sezone dosta mučila da pronađe balans između brzine i pouzdanosti, a u poslednje vreme deluje da su se kockice po francusku ekipu konačno složile. I Alonso i Okon voze veoma dobro, količina bodova koju su doneli timu u prethodnih nekoliko trka je pozamašna i rezultat toga je da im velikan iz Vokinga sada gleda u leđa. Istina, razlika je minimalna, te će se tesna borba na ovom polju najverovatnije nastaviti i u narednim trkama.

Has i Alfa Romeo imaju brzinu, ali ih muče neke druge stvari. Kada je švajcarski tim u pitanju, nepouzdanost je vidljiva “iz aviona“, a imaju problem i sa privikavanjem Gvangju Žoua na bolid. Kinez ne pravi previše grešaka, solidno to izgleda za jednog novajliju, ali još uvek mu fali čiste brzine kojom bi parirao, pre svega, Valteriju Botasu kao svom timskom kolegi, te da bi počeo da donosi značajnije zalihe bodova Alfi. Kod Hasa je, sa druge strane, primetan nedostatak konstantnosti. Jednog vikenda oba njihova vozača konkurišu za bodove, a na sledećoj trci ih nema ni u najavi – performanse američkog tima očito se veoma razlikuju od staze do staze, ali za Mađarsku su najavljene nadogradnje na VF-22. Ukoliko budu radile po planu, moglo bi biti veselo po Kevina Magnusena i Mika Šumahera – u pozitivnom smislu.

foto: instagram haasf1team

Alfa Tauri muku muči sa formom svojih vozača koja je katastrofalna, pre svega kada je reč o Pjeru Gasliju, dok su Aston Martin i Vilijams u najdubljem kanalu od svih timova. Iako Fetel, Strol ili Albon povremeno “iskoče“ i prikažu neke solidne performanse, na duže staze uspeha nema i pomenute dve ekipe imaju još posla ne bi li se odlepili od dna grida i uhvatili priključak za ostalim timovima.

Hungaroring – “ulična trka u prirodi“

Ovaj popularan nadimak staza pokraj Budimpešte nosi iz sasvim jasnih razloga. Ni u neko ranije vreme preticanja na ovoj pisti nisu bila laka, a proteklih godina sa modernim bolidima postala su još teža. Staza je vrlo uska i praktično sem startno-ciljnog pravca i eventualno prvih par krivina pravih mesta za akciju gotovo da nema. Pritom, radi se o sporoj stazi, tehnički zahtevnoj, koja umnogome podseća na neke od uličnih pista – Monte Karlo na primer. Ako tu trku uzmemo kao neki reper, Ferari bi, bazično, trebao da ima prednost u odnosu na Red Bul po pitanju brzine. Hungaroring nije previše zahtevan za agregate, te se isti ne nalaze pod naročitim opterećenjem, ali staza poseduje neke druge “zamke“. Na primer, usled često ovde viđenih visokih temperatura, gume mogu biti na ozbiljnom udaru, što nas dovodi do pitanja strategije. Naći optimalnu taktiku biće izazov više za timove, jer je na ovakvoj stazi često znala da bude i ključna – treba li bolji primer od 2019. godine kada je Mercedes upravo na ovom polju školski nadigrao Red Bul i omogućio trijumf Hamiltonu, sprečivši Verštapena da svoju prvu pol-poziciju u karijeri pretvori u pobedu?

Jasno je i po nesnosnim vrućinama da od vremenskih prilika ovde mnogo toga zavisi, ali ni kiša nije tako nekarakteristična za Hungaroring za ovo doba godine. Na kraju krajeva, trkanje po mokroj pisti gledali smo i prošle i pretprošle sezone, a prema nekim najavama, slično bi moglo biti i ove godine. Eventualne padavine samo bi unele dodatan začin celoj priči i otvorile prostor za brojna iznenađenja – tada čak ni pobeda Estebana Okona u Alpini nije nezamisliva pojava. Stoga će i radar o vremenskoj prognozi biti pod lupom, a “žurka“ je onda gotovo zagarantovana.

foto: instagram hungaroring_official

Valja istaći da nijedan od četvorice vozača koji voze za dva najjača tima još nema trijumf na ovoj stazi. Već je bilo reči o tome da Maks Verštapen ne zna za pobedu na Hungaroringu, ali pobednički šampanjac ovde nikada nisu ispili ni Šarl Lekler, ni Karlos Sainc, ni Serhio Perez. Oni koji su ovde ranijih godina pobeđivali – Hamilton, Fetel, Alonso... sada će biti u drugom planu – ukoliko se ne desi nešto nepredviđeno. A Hungaroring je, kao što smo već konstatovali, poznat po tome da je nepredvidiv...

I iz tog razloga, kao i usled činjenice da nas posle trke čeka zatišje od punih mesec dana sve do VN Belgije, greota bi bila propustiti Mođorod – a ko sebi može da priušti da ga vidi uživo, njemu je tek uživanje zagarantovano. Naoštrimo se, pre nego što utonemo u “zimski (letnji?) san“...