Formula 1 u 2022. – Rezime prvog dela sezone ( II deo)

foto: instagram f1

U prvom delu priče analizirali smo ono što su uradili vozači iz “gornjeg doma“ karavana.

Sada je došao red i na one momke koji su podbacili, razočarali i koji zaslužuju i koju reč kritike, ali i na one koji nisu imali odgovarajuću “spravu“ da pruže više...

11. Kevin Magnusen (Has) – 22 boda

Nije bio prvobitno planiran da se nađe na gridu za ovu sezonu, čak je propustio i prva predsezonska testiranja u Barseloni. Ipak, dobro poznata politička situacija u Ukrajini pokrenula je neverovatan domino-efekat, te se Danac neplanirano našao za upravljačem američkog tima čije je boje već branio u periodu od 2017. do 2020. godine. I pored sankcija Uralkaliju, Has je i dalje imao mogućnost da zadrži Nikitu Mazepina u svojim redovima. Međutim, doneli su fantastičnu odluku da to ne učine. Mladi Rus izvesno ne bi bio u stanju da ekipi rezultatski doprinese u meri u kojoj to čini Magnusen, te bi Has, moguće je, i drugu sezonu zaredom tavorio na začelju karavana. Ovako, Kevin je svojim kvalitetom i iskustvom doprineo tome da se ovaj tim bori u sredini grida – već na prvoj trci sezone u Bahreinu osvojio je, za Hasove standarde, fantastično peto mesto, i to kao povratnik u “najbrži cirkus“. 

foto: instagram kevinmagnussen

Pažnju je naročito privukao veoma agresivnom i atraktivnom vožnjom, a na Sakiru smo ga gledali u direktnim okršajima sa Luisom Hamiltonom i Serhijom Perezom, što je ostavilo i jači utisak od osvojenih deset poena na otvaranju šampionata. Ipak, tako uspešno izdanje do letnje pauze nije ponovio, ali se u bodovima našao u još četiri navrata, što je imalo ključan uticaj na to da Has polusezonu dočeka na sedmoj poziciji u šampionatu konstruktora.

12. Danijel Rikardo (Meklaren) – 19 bodova

Australijanac je do guše u nevolji. Druga loša sezona u nizu dovela je u pitanje Danijelovu budućnost u Formuli 1, iako sa 33 godine momak iz Perta još kako ima prostora da nastavi (i oživi) svoju karijeru. Ipak, za tako nešto najverovatnije će mu biti neophodna promena ekipe – MCL36 nikako ne odgovara Rikardovom stilu vožnje, a “akcije“ na tržištu vozača su mu značajno opale, dok se i kod navijača i publike stekao utisak kao da je Australijanac zaboravio da vozi i da mu je vreme za povlačenje iz sporta. Danijelova reputacija iz vremena Red Bula gotovo da je već i zaboravljena i australijski as ima dve opcije – hitno podizanje forme ili promena sredine što je pre moguće. 

foto: instagram f1

Druga varijanta čini se izvesnijom, pojavljuju se priče o mogućem povratku u Alpinu, što bi bila kakva-takva šansa za Rikarda da situaciju preokrene u svoju korist i spasi karijeru. U tekućoj sezoni uknjižio je mizernih 19 bodova naspram 76 koliko je osvojio njegov timski kolega Lando Noris, a bodove je osvajao u svega četiri navrata. Bez dileme, najbolje izdanje pružio je kod kuće, na Velikoj nagradi Australije, gde mu je pripala šesta pozicija, ali to je ostao jedini učinak vredan neke pažnje. Deni Rik ne može previše da se žali ni na lošu sreću, s obzirom da je završio sve trke osim VN Saudijske Arabije gde se usled kvara na bolidu povukao iz trke, mada mu,  ruku na srce, u nekim situacijama ni strategija tima nije išla na ruku. Ipak, to su slabi izgovori za gotovo redovne poraze od Norisa i velikih, prevelikih 57 bodova zaostatka u plasmanu za klupskim kolegom...

13. Pjer Gasli (Alfa Tauri) – 16 bodova

Šta tek reći za francuskog vozača?

Svi znamo da Pjer Gasli poseduje zavidan talenat i veštinu. Momak iz Ruana dokazao se u proteklim godinama i jasno je da njegovi dometi nikako nisu niski. Ipak, ove godine Francuza gledamo u potpuno drugačijem izdanju. Gasli ima užasnu sezonu i ko ga ne zna pomislio bi da je u pitanju početnik u Formuli 1. U kvalifikacijama često ne može da se probije ni do Q2, u trkama nema prepoznatljive agresivnosti, a broj načinjenih grešaka je gotovo farsičan. U kombinaciji sa lošom srećom, koja ga je u par navrata snašla, situacija je još gora i da nema Vilijamsovog Nikolasa Latifija francuski as bi verovatno poneo “laskavu“ titulu najgoreg vozača tekuće sezone.

foto: instagram pierregasly

Utisak je da je Pjer pao na psihičkom planu nakon saznanja da su mu vrata Red Bula ubuduće zatvorena. Višegodišnje mrcvarenje u prosečnom Alfa Tauriju očigledno da više “ne radi“ Francuza i jasno je da bi i njemu promena ekipe legla kao podmazana. Nakon najavljenog odlaska Fernanda Alonsa iz Alpine, Gasliju se, prema najnovijim navodima, otvaraju vrata francuske ekipe – iako je Pjer nedavno produžio ugovor sa Alfa Taurijem i za sledeću sezonu, pojavili su se navodi da postoji i izlazna klauzula u ugovoru sa timom iz Faence, a sa Alpinom je bio povezivan i u nekom ranijem periodu, tako da čitava priča oko transfera u Enston dobija na težini. Ipak, već je bilo reči o tome da i Rikardo cilja na isto sedište, tako da će rasplet čitave priče biti veoma interesantan, a za obojicu pomenutih vozača je od krucijalnog značaja.

Gasli je u tekućoj sezoni u svega tri navrata osvajao poene, što je neprihvatljivo loš učinak, jer, iako kvalitet bolida nije na nekom naročito visokom nivou, sa njime se definitivno može više nego što Francuz pruža. Pjerovo jedino izdanje vredno pohvale je trka u Azerbejdžanu, koju je završio na petoj poziciji, ali ona ne može da izbriše kompletan utisak o sezoni za zaborav za francuskog vozača.

14. Sebastijan Fetel (Aston Martin) – 16 bodova

Za novopečenog „F1 penzionera“ sezona je još i koliko-toliko pristojna ukoliko se uzme u obzir nekoliko faktora. Bolid koji vozi nije konkurentan, od timskog kolege ostavio je znatno bolji utisak, a na svom kontu ima dve odvežene trke manje od svojih rivala s obzirom da je, usled pozitivnog testa na kovid, preskočio trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji. Ipak, Nemac već odavno nije na nivou iz svojih najboljih dana, tako da je odluka o povlačenju bila potpuno logična i očekivana. 

foto: instagram astonmartinf1

Za pilota koji je četvorostruki svetski šampion ništa iz tekuće sezone ne ostavlja neke naročite impresije, te nam samo ostaje da uživamo u njegovom prisustvu na stazi do kraja sezone i da mu poželimo mnogo uspeha i sreće u nekim novim životnim vodama u koje će uploviti od naredne godine.

15. Mik Šumaher (Has) – 12 bodova

Breme koje sin velikog Mihaela nosi na svojim plećima zbog prezimena, utisak je, više je odmagalo mladom Nemcu nego što mu je bilo od koristi. Javnost je očekivala brz uspon prvaka Formule 2 iz 2020. godine, ali Mik je, čini se, tip vozača za koje je karakteristično “kasno paljenje“. Stoga su kritike koje je dobijao početkom sezone bivale sve glasnije, jer, iako je brzina tu i tamo bila prisutna, do bodova nikako nije uspevao da dođe, ponajviše zbog sklonosti da greši u nekim ključnim trenucima kada se činilo da je nadomak ostvarenja cilja. 

foto: instagram haasf1team

Agoniju su presekle trke u Britaniji i Austriji na kojima je Mik bio odličan, osvojivši ukupno 12 bodova na dvema pomenutim trkama, a za to ostvarenje bilo mu je potrebno više od trideset trka. Ipak, osvajanjem ne malog broja bodova koji su lansirali Has do sedme pozicije u šampionatu timova Šumaher junior je rasterao bar neke “zle duhove“ i kritike su utihnule. Na poslednje dve runde u Francuskoj i Mađarskoj je ponovo ostao praznih šaka, ali sada nakon što je “probio led“, od nemačkog vozača treba očekivati još dobrih izdanja i konstantan napredak u drugom delu sezone.

16. Juki Cunoda (Alfa Tauri) – 11 bodova

Bez obzira što je Alfa Tauri, čini se, slabije konkurentan nego tokom prethodne dve sezone, dominantan utisak je da su najslabija karika ekipe ove godine – njeni vozači. O Pjeru Gasliju već je bilo reči, a malopređašnja konstatacija ogleda se i u nastupima Jukija Cunode. Japanac je prilično dobro započeo godinu, ali kako je sezona odmicala, sve više je počeo da podseća na “starog sebe“ iz debitantske 2021. godine. Juki je tri puta kroz cilj prošao kao osvajač bodova, ali nijednom u poslednjih sedam trka. Štaviše, u pomenutom periodu nije bio ni blizu tog ostvarenja, a počeo je da pravi i sve veći broj grešaka. 

foto: instagram f1

Na Silverstonu je čak izazvao incident sa svojim timskim kolegom, što je najgora stvar koju možete učiniti na trci. Primetno je da Cunodi fali konstantnost, poslednji bodovi osvojeni su još na Velikoj nagradi Španije, a slabi nastupi u poslednje vreme doveli su do toga da se čak nađe iza Gaslija u plasmanu, iako bismo mogli oceniti da je ostavio manje loš utisak (“bolji“ bi čak bila i prejaka reč) od Francuza sa kojim deli garažu.

17. Gvangju Žou (Alfa Romeo) – 5 bodova

Jedini ovosezonski debitant u “najbržem cirkusu“ ostavio je pomalo nejasan utisak. Iako je prošle godine šampionat Formule 2 završio kao vicešampion, bilo je primetno odsustvo konstantnosti i sklonost greškama. U dobroj meri zahvaljujući kineskim sponzorima koje je doveo sa sobom, Žou je dobio mesto u Alfa Romeu za tekuću sezonu, iako je, ruku na srce, bilo vozača koji su tu šansu više zasluživali (ne moramo ići dalje od Oskara Pjastrija). Šta je Kinez pokazao u dosadašnjem delu sezone?

foto: instagram zhouguanyu24

Ono što je pozitivno iznenađenje je da Gvangju gotovo ne pravi greške, što je prilično paradoksalno u poređenju sa onim što smo gledali u F2 prošle godine. Već na debiju u Bahreinu osvojio je prvi bod u Formuli 1 završivši trku kao desetoplasirani, čime je odmah skrenuo pažnju na sebe i impresionirao veći deo publike. Ipak, nastavak sezone nije bio tako ružičast. Kinez je do kraja prvog dela sezone još samo jednom uspeo da se nađe u poenima, te mu je bodovni saldo nakon prvih 13 trka prilično mršav. Žou za sada ne uspeva da pronađe tempo kojim bi parirao svom iskusnijem kolegi Valteriju Botasu od kojeg redovno gubi kvalifikacione bitke, a takođe nijednu trku od starta sezone nije uspeo da završi ispred Finca. Uz sve to, kineskog vozača prati i loša sreća – čak pet puta je bio prinuđen da se povuče sa trke, što je više odustajanja od bilo kojeg drugog vozača u karavanu (da ne pominjemo kako je u Velikoj Britaniji jedva izvukao živu glavu posle stravičnog incidenta na startu trke...). Sve u svemu, pouzdana vožnja bez većih grešaka je prisutna, ali na čistoj brzini Žou mora još da radi kako bi eventualno izgradio neko ime u ovom sportu.

18. Lens Strol (Aston Martin) – 4 boda

Iako je prošla sezona bila solidna i nešto iznad relativno niskih standarda na koje nas je navikao, sin kanadskog miltimilijardera ove godine ne blista. Istina, Aston Martin nije naročito konkurentan – pogotovo kvalifikacije su problematične – ali Strol vrlo teško parira odlazećem Sebastijanu Fetelu. Iako iskusni Nemac na momente deluje indisponirano, Kanađanin to ne koristi i duele od četvorostrukog šampiona uglavnom gubi. I to nije sve – dok se Fetel nalazio u karantinu, njegova prinudna zamena Niko Hulkenberg koji prethodno punih godinu i po dana nije nastupao u Formuli 1 bio je rame uz rame sa Lensom po performansama, što je za kanadskog vozača poražavajuća činjenica. 

foto: instagram lance_stroll

Kako će se nositi sa Fernandom Alonsom iduće godine, već se može naslutiti. U tekućoj sezoni Strol nije ostavio naročit utisak, osim činjenice da je, izuzev Azerbejdžana, na svim ostalim trkama ugledao kariranu zastavu, po čemu je jedan od uspešnijih vozača u šampionatu. Ipak, to je slaba uteha za mršava četiri osvojena boda. Bolji plasman od desetog mesta ove godine nije video i da ima slabu sezonu – apsolutno je evidentno i neosporno.

19. Aleks Albon (Vilijams) – 3 boda

Kada je sredinom 2021. objavljeno da će se Tajlanđanin pridružiti Nikolasu Latifiju u Vilijamsu ove godine, javnost se iznenadila. Ipak, za Red Bulovog štićenika “moralo“ se naći mesto i austrijski tim se potrudio da mu obezbedi nekakav angažman, a to je učinjeno u dogovoru sa ekipom iz Grouva. Tako se, posle godinu dana pauze, Albon ponovo obreo u “najbržem cirkusu“. Nažalost po njega, bolid britanske ekipe je najslabiji na gridu i sa njime se ne može mnogo toga postići. 

foto: instagram alex_albon

Ipak, Aleks je učinio sve što je bilo u njegovoj moći – u dva navrata je osvajao bodove, a timskog kolegu redovno pobeđuje, ponekad i prilično ubedljivo. Sam povratak u karavan je za tajlandskog vozača dobra stvar, Red Bul se potrudio da mu spasi karijeru, a na Albonu je da nastavi da izvlači maksimum iz nejake mašine koja mu je na raspolaganju – i da se nada nekoj boljoj prilici u skorijoj budućnosti.

20. Nikolas Latifi (Vilijams) – 0 bodova

Kada novac diktira dešavanja, dese se ovakve stvari. Doduše, kako se šuška u poslednje vreme, izgleda da ni pare Nikolasovog oca neće biti dovoljne da njegov sin zadrži trkačko mesto u Formuli 1. Oslobađanje mesta za nekog talentovanog vozača bila bi dobra stvar za sport, te se nadamo da će se obistiniti najave da je 2022. “labudova pesma“ za Latifija u premijer klasi automoto sporta. 

foto: instagram williamsracing

Jer, ruku na srce, Kanađanin za dve i po godine provedene u “najbržem cirkusu“ nije pokazao ništa što bi ukazivalo da mu je tu mesto, a mnogi talentovani vozači stoje u redu i čekaju svoju šansu...

21. Niko Hulkenberg (Aston Martin) – 0 bodova

Iako je nastupio na svega dve trke, i to na prve dve runde šampionata, popularni Hulk ne može da bude makar nespomenut. Već je bilo reči o tome da je priliku dobio usled Fetelove zaraze koronavirusom, kao rezervni vozač Aston Martina i prinudna zamena za četvorostrukog svetskog šampiona. 

foto: instagram hulkhulkenberg

Iako u Formuli 1 nije vozio već neko vreme, Nemac je u Bahreinu nadmašio svog privremenog kolegu Lensa Strola na kvalifikacijama, a u Saudijskoj Arabiji je kanadskog vozača pobedio u samoj trci. Osvajanje bodova nije bilo realno za očekivati jer je britanski tim imao vrlo loš početak sezone, ali pomenuta dva nastupa daju ipak neki uvid, ne toliko u Hulkenberga, koliko u samog Strola...

Formula 1 je trenutno na letnjem raspustu. Nastavak sezone zakazan je za kraj avgusta, a prva naredna stanica je čuvena staza Spa-Frankošamp u Belgiji. Nestrpljivo očekujemo nastavak sezone i da vidimo šta će nam momci pružiti u preostalih devet trka, mogu li neki od njih da poboljšaju svoj učinak ili da ga pokvare, a o tome će reči biti po završetku sezone.