Bila je to najuzbudljivija sezona u poslednjih dvadesetak godina, a možda i u istoriji Formule 1.
Sezona 2010. imala je fantastičan uvod – tandem poslednja dva svetska šampiona u redovima Meklarena (Dženson Baton i Luis Hamilton), Fernando Alonso kao glavna zvezda prelaznog roka i novo pojačanje Ferarija uz, u italijanskoj ekipi, već standardnog Felipea Masu (doduše tek oporavljenog posle teškog incidenta na Hungaroringu pola godine ranije), ekipu Red Bula u očiglednom usponu sa spojem mladosti i iskustva (supertalentovani Sebastijan Fetel i veteran Mark Veber), povratak Mercedesa u šampionat posle pola veka pauze sa Mihaelom Šumaherom i Nikom Rozbergom za upravljačem nemačkog tima...Niko od stručne javnosti i kompetentnih ljudi nije imao predstavu ko bi te sezone mogao da se dokopa šampionske titule (ovo važi i za vozačku i za konstruktorsku konkurenciju). Baton brani titulu, Hamilton pokušava da je povrati, Alonso se upušta u novu avanturu, Mihael Šumaher se vraća posle tri godine pauze... Na sve to, vrebaju još uvek do kraja neostvareni Masa, Veber, Rozberg, kao i “mladi lav“ Sebastijan Fetel... U najavi, sezona iz snova i pravi užitak za ljubitelje “najbržeg cirkusa“.Na premijeri sezone u Bahreinu prisustvovali smo uspavanci – Fetel je dominirao većim delom trke, sve dok ga problemi sa agregatom nisu usporili. Ovu situaciju najbolje su iskoristili vozači Ferarija, Fernando Alonso i Felipe Masa, zauzevši prve dve pozicije čime su najavili da bi italijanski tim mogao imati izuzetno uspešnu sezonu. Hamilton je takođe iskoristio Fetelove probleme i dokopao se podijuma, Šumaher je na svom povratku blago podbacio – završio je trku na šestom mestu, iza svog 16 godina mlađeg kolege Nika Rozberga, branilac titule je razočarao osvajanjem tek sedmog mesta...
A onda, dve nedelje kasnije na stazi Albert Park u Melburnu – potpuno drugačija slika. Tog 28. marta 2010. ljubitelji Formule 1 istinski su uživali. Na startu nas je dočekala mokra staza izazvana kišom – daleko je to bilo od nekog “potopa“ kakvih smo se nagledali u F1 ali je intenzitet padavina bio dovoljno jak da su vozači morali da startuju na gumama za vlažnu stazu. Sebastijan Fetel je odlično krenuo sa pol-pozicije i poveo trku, ali je iza njega bilo izuzetno dinamično. Alonso se posle kontakta sa Šumaherom izvrteo u prvoj krivini i pao na samo začelje karavana. Hamilton je, posle slabih kvalifikacija i starta sa tek 12. mesta, imao vrlo dobar start i uspeo da osvoji nekoliko pozicija, ali je glavna zvezda prvog kruga definitivno bio vozač Renoa Vitalij Petrov koji je vozio kao na igrici – usled fantastičnog starta uspeo je da nadoknadi čak sedam pozicija u prvom krugu! Nažalost, ruski vozač nije završio trku, ali je zato njegov timski kolega Robert Kubica imao sjajan dan. Uoči početka sezone oči fanova nisu bile mnogo uprete u francusku ekipu, niti je tim iz Enstona na prvoj trci pokazao nešto naročito. Ipak, u Australiji je viđena potpuno drugačija slika. Kubica se vrlo uspešno nosio sa vozačima u jačim bolidima – prilikom jednog restarta školski je pretekao Marka Vebera u Red Bulu, a Luisa Hamiltona je nekoliko krugova rutinski držao iza sebe nakon što je vozač Meklarena do tog momenta nizao sve pred sobom i preticao svakog ko mu se našao na putu.
S obzirom da kiša nije dugo padala, staza je brzo počela da se suši, a trka je u tim trenucima dobila drugačiji tok. Fetel je usled problema sa kočnicama morao da odustane od trke, a na liderskoj poziciji nasledio ga je do tog momenta slabo primetni Dženson Baton. Kako? Pa Englez je tokom svoje karijere više puta pokazao da je pravi majstor taktike što je i tog dana demonstrirao. Prvi se odlučio za prelazak na gume za suvu stazu – delovalo je to kao kockarski potez, ali je tadašnji aktuelni šampion sveta tačno znao šta radi. Iako do prve runde pit-stopova nije bio ni blizu prvog mesta, po izlasku iz boksa vrteo je odlične krugove koji su mu omogućili da preuzme čelo karavana nakon što su i ostali vozači nekoliko krugova kasnije prešli na slikove. Dženson se odjednom našao u vrlo komfornoj poziciji i do kraja trke više se nije osvrtao za sobom – odneo je pobedu, osmu u karijeri, a svoju prvu za ekipu Meklarena.Treba napomenuti da je, i pored pobede Batona, najjači utisak ipak ostavio njegov timski kolega Luis Hamilton svojom izuzetno atraktivnom vožnjom. Šampion iz 2008. bio je vozač sa najviše preticanja toga dana i utisak je da je zaslužio znatno više od šeste pozicije na kojoj je završio usled greške Marka Vebera na kočenju. Australijanac je upotpunio katastrofalan dan za Red Bul jer je tri kruga pre kraja udario u Luisa i uništio svoje prednje krilo te je morao na prinudni pit-stop, a i samog Hamiltona koštao je mnogo izgubljenog vremena. Na kraju je završio deveti sa samo dva osvojena boda što sigurno nije bio rezultat kojem se nadao pred svojom domaćom publikom.
Već pominjani Robert Kubica je potpuno neočekivano zauzeo drugo mesto i najavio da bi i on i Reno mogli imati znatno bolju sezonu nego što se to očekivalo pre njenog početka. Treći je ciljem prošao Felipe Masa, uprkos vrlo prosečnom izdanju. Brazilac gotovo da ništa nije pokazao, ali je izbegao sve malere i incidente koji su se dešavali na stazi te je uspeo da se dokopa pobedničkog postolja. Utisak je da su ga neki drugi vozači više zaslužili – na primer, Fernando Alonso, koji je posle karambola u prvom krugu imao odličan povratak u trku i ciljem prošao kao četvrti. Peto mesto pripalo je sasvim solidnom Niku Rozbergu dok je veliki Mihael Šumaher doživeo pravi fijasko. Od prvog kruga i već pomenutog duela sa Alonsom za sedmostrukog svetskog prvaka sve je pošlo nizbrdo. Novi as Mercedesa odvezao je veoma lošu trku, daleko ispod svojih standarda te je na kraju zauzeo deseto mesto i osvojio tek jedan bod. Ova trka bila je najava da će Nemac imati mnogo problema u svojoj povratničkoj avanturi nakon tri sezone pauze i odlično je nagovestila u kakvom ćemo izdanju Šumija gledati u njegovoj “drugoj karijeri“ u F1.
Trka je zaslužila čistu desetku – kiša je poprilično izmešala karte i značajno izokrenula poredak sa prve trke ali je bila prepuna uzbuđenja, preticanja, grešaka vozača... Bilo je to vreme kada je Formula 1 bila poprilično drugačija nego danas i tada je i Albert Park bio u stanju da nam pruži spektakl – sa kišom ili bez nje. U nekim godinama koje su usledile to nažalost više nije bio slučaj, ali to je neka druga tema. Ko nije odgledao VN Australije 2010. ili je zaboravio dešavanja (ovih drugopomenutih verujem da je mali broj) – toplo mu se preporučuje da pronađe snimak na internetu i baci pogled. Užitak je zagarantovan – čak i fanovima Mihaela Šumahera.
Нема коментара:
Постави коментар