субота, 13. јул 2024.

PALI JUNACI IZ NAJČUVENIJE F2 GENERACIJE


Od neispunjenih očekivanja, preko nedobijanja konkretne šanse, do rasističkih i drugih skandala...

Iz različitih razloga, vozači koji su tokom 2020. godine bili nosioci nezvaničnog projekta „The stars of tomorrow“ nestali su sa radara u narednim godinama. Svojevremeno mnogo hvaljena generacija pilota Formule 2 nije izbacila nijednu istinsku „zvezdu sutrašnjice“; mnogi nisu ni dobili priliku u Formuli 1, a i oni malobrojni koji jesu – nisu mnogo pokazali. Sa ove vremenske distance možemo jasno i bez greške konstatovati da su očekivanja od momaka koji su 2020. činili okosnicu najprestižnije juniorske kategorije bila neopravdano visoka.

foto: instagram formula2

Poslednja trka sezone u Bahreinu donela nam je promociju Mika Šumahera u novog osvajača F2 šampionata. Naravno, sin Crvenog barona je momentalno viđen kao buduća F1 ikona, a angažman u nekom od timova iz “najbržeg cirkusa“ nije mogao dugo da čeka, te je Mik ekspresno dobio ugovor u ekipi Has. Zajedno sa Nemcem, za vozačko mesto u američkom timu za 2021. izborio se Nikita Mazepin koji je minulu sezonu Formule 2 okončao na petom mestu u konkurenciji vozača.

 

Pomenuta postava je zadobila veliku pažnju trkačke javnosti. Uz Šumaherovo ime je neizostavno išla pretpostavka uspeha, tim pre što su ostvarenja u nižim kategorijama makar delimično davala povod za to, a slavno prezime samo jačalo utisak. Mazepin je, sa druge strane, svetla pozornice usmeravao ka sebi mahom iz negativnih razloga. Ponašanje na granici nesportskog nije mu bilo strano ni na stazi ni van nje, tako da smo se nagledali incidenata razne vrste: od nemalog broja sudara sa drugim vozačima, preko fizičkog nasrtaja na kolegu Kaluma Ajlota, do bizarnog 18+ video-snimka koji je razbesneo ogroman deo javnosti. Povrh svega, u oči je upadala finansijska zaleđina koju je dobijao od svog bogatog oca, a bez koje, prema nekim verovanjima, Nikita nikada ne bi ni primirisao svet Formule 1. No, angažman u Hasu je predstavljao priliku da ruski vozač skine sa sebe deo negativnog imidža i u direktnom okršaju sa sinom Mihaela Šumahera pokaže nešto od svog vozačkog umeća.

foto: instagram autosport

Nekonkurentan Hasov bolid za 2021. predstavljao je izvesnu glavobolju za mladi vozački tandem jer je vožnja na začelju karavana bila neizbežna u takvoj situaciji. Ipak, problem je za obojicu bio isti, pa se u lošem automobilu nije mogao naći nekakav izgovor za poraz od timskog kolege. Šumaheru i Mazepinu je preostalo međusobno nadmetanje kojim bi prekratili vreme do nekih boljih dana, ali i istakli neke od kvaliteta koji bi ih eventualno preporučili nekoj boljoj ekipi.

 

Mik je u datim okolnostima prikazao daleko više. Kolegu iz ekipe je u kvalifikacijama redovno pobeđivao, a razlika u vremenima se neretko merila sekundama. Ni u trkama nije bilo mnogo drugačije, te bi sin sedmostrukog šampiona u najvećem broju slučajeva bio prvi od dvojice Hasovih vozača koji bi ugledao kariranu zastavu na cilju. Budući da su bili početnici u najjačoj klasi, i Rus i Nemac su bili skloni greškama i incidentima, a karakteristike tromog bolida „VF-21“ su nesebično isticale sve Mikove i Mazepinove slabosti. Ekipa je očekivano sezonu završila bez osvojenih bodova, ali su svi statistički parametri otkrivali značajnu razliku u performansama dvojice pilota, nedvosmisleno potvrđujući Šumaherovu superiornost u odnosu na Nikitu. Već tada se moglo naslutiti da se Mazepin neće dugo zadržati u Formuli 1, a početak rata u Ukrajini samo je ubrzao neizbežno. Sankcije kompaniji Nikitinog oca stopirale su dotadašnji priliv novca Hasu, a čelnici američke ekipe nisu bili voljni da zadrže mlađeg Mazepina u timu samo na osnovu njegovih (ne baš spektakularnih) vozačkih sposobnosti. Rus je otpušten iz tima pred početak sezone 2022, a njegovo mesto je zauzeo iskusni Kevin Magnusen.

foto; instagram planetf1
Iako je u svojoj ruki sezoni učinio sve što je bilo do njega, Mik Šumaher se sada našao pred znatno ozbiljnijim izazovom. Novi Hasov bolid je bio značajno konkurentniji od svog prethodnika, što je podrazumevalo da se od nemačkog pilota sada očekuju kvalitetniji rezultati i makar povremeno osvajanje poena. Greške i uništavanja bolida nisu mnogo štetili Miku tokom ’21. u kojoj su bodovi ionako bili nedostižni; tada je suštinski jedino važno bilo biti bolji (ili makar manje loš) od Mazepina. Međutim, u novonastaloj situaciji bi svaki kiks značio potencijalno rasipanje poena, tako da su sve eventualne greške automatski postale skupocene i bilo je neophodno svesti ih na minimum.

Šumaher nije imao adekvatan odgovor na izazov koji se sada našao pred njime. Mihaelov sin je bodove osvajao u samo dva navrata tokom 2022, a Magnusenovi rezultati potvrđuju da se moglo pružiti znatno više od toga. Uz to, Nemac je dodatno odmogao sebi značajnim brojem udesa koji je doveo do

pozamašne finansijske štete. Iako Ginter Štajner i njegovi saradnici nisu krili nezadovoljstvo ovakvim neplaniranim udarom na budžet, čini se da je pomalo olako – a samim tim i pogrešno – prihvaćena teza da je to faktor koji je doveo do prekida saradnje sa Šumaherom. Treba biti iskren: Mik svojim rezultatima nije zadovoljio apetite šefova i to je ono što je prevashodno uticalo na njegovu sudbinu. Materijalni aspekt je samo pogoršao stanje stvari, ali nema sumnje da bi nemačkom vozaču bio istolerisan nešto veći broj incidenata da je zauzvrat isporučio zadovoljavajući broj poena.

foto: instagram afpphoto

Ovako, završetak sezone je doveo i do okončanja Nemčeve avanture u američkom timu. Teško je reći da li je takva odluka bila prestroga, ali je činjenica da ni drugi timovi nisu pokazali preveliko interesovanje za Mikove usluge. Put ga je dalje odveo do pozicije rezervnog vozača Mercedesa, a po pitanju punog trkačkog angažmana Šumaher se tek stidljivo i s vremena na vreme povezuje sa nekim od timova iz donjeg doma karavana. Ipak, nečeg konkretnijeg za sada nema, a čini se da bi bivši F2 šampion već i definitivno bio precrtan kao opcija za bilo koga da mu slavno prezime ne obezbeđuje interesovanje medija. Sva je prilika da Mik svoju budućnost može da veže za Svetski šampionat izdržljivosti i da je lađa zvana Formula 1 otplovila.

foto: instagram f1sport

Šumaher je u to vreme bio jedan od aduta Ferarijeve vozačke akademije čiji su deo bili i Robert Švarcman i Kalum Ajlot. Sva trojica su posmatrana kao budućnost italijanske ekipe, ali nijedan nije dočekao željeni momenat. Švarcman je bio Mikov kolega u Prema rejsingu tokom 2020. i zauzeo je četvrto mesto u generalnom plasmanu u sezoni u kojoj je Šumaher osvojio titulu. Ruski automobilista je ostavio dobar utisak, zabeležio je četiri pobede tokom godine naspram Mikove dve, ali mu je cena pala u predstojećem periodu. Moguće je da je na to uticala i činjenica da ga je 2021. u bici za titulu nadmašio novi timski kolega Oskar Pjastri koji je do tada nastupao u Formuli 3, a Formulu 2 je pokorio kao debitant. Australijanac je tako učinio ono što se očekivalo da će Švarcman uraditi i time sebi trasirao put u Formulu 1, a Roberta indirektno izbacio iz igre. Najdalje dokle je Švarcman dogurao je mesto rezervnog i test-vozača Ferarija, uz nekoliko učešća na slobodnim treninzima tokom F1 vikenda. Ubrzo je i on fokus prebacio na Svetski šampionat izdržljivosti i “najbrži cirkus“ se čini kao voz koji je pobegao.

 

Ni Ajlot nije prošao drugačije. Britanac je bio najveći Šumaherov rival u F2 i do poslednjeg momenta je bio u borbi za pehar, a sezonu je okončao kao vicešampion. Uprkos sasvim dobrim izdanjima, kao i činjenici da je bio Ferarijev štićenik, nekako je preskočen u raspodeli sedišta u Formuli 1 u narednim godinama. Usledio je odlazak u Indikar i pad u zaborav...

foto: instragam autosport

Među retkima koji su uspešnu F2 sezonu (treće mesto u konačnom plasmanu) uspeli da naplate dobijanjem sedišta u F1 nalazi se Juki Cunoda. Poput Šumahera i Mazepina, Japanac se od 2021. našao u elitnoj kategoriji, a pošto je imao podršku Red Bulove akademije, čekalo ga je mesto u Alfa Tauriju. Međutim, ni Cunoda nije mnogo impresionirao. Tokom prve dve sezone u “najbržem cirkusu“ pokazao je više lošeg nego dobrog, a greške i incidenti su bili češći od zadovoljavajućih rezultata. Čini se da je početkom 2023. polako počeo da hvata ritam i pruža ono što se od njega od početka očekivalo, ali isto tako deluje da to neće biti dovoljno da njegova karijera potraje. Red Bul, kako stvari stoje, ne računa ozbiljno na njega i utisak je da Jukija na glavnoj sceni drži Honda od čijeg će daljeg delovanja zavisiti i Cunodina u ovom trenutku vrlo upitna budućnost.

foto: instagram f1

Sasvim dobra izdanja su u F2 pružali i Gvanju Žou, Kristijan Lundgard, Felipe Drugović, Luj Deletraz... No, jedino je Kinez, i to uz pomoć novca, uspeo da nađe poslodavca u F1. U toku je treća, a vrlo moguće i poslednja Žouova sezona u Zauberu i uopšte u “najbržem cirkusu“. Azijski pilot za dve i po godine nije pružio praktično ništa vredno pomena, a neizbežna je konstatacija da je ionako u Formulu 1 upao “preko reda“, odnosno pre nekih vozača koji su priliku možda više zaslužili. Nažalost, Lundgarda i Deletraza nisu pratile finansijski moćne korporacije koje bi im prokrčile put do najjače trkačke klase na četiri točka, pa se ubrzo i njima trag izgubio u nekim manje atraktivnim šampionatima. A nije da nisu obećavali svojim nastupima i pobedama u Formuli 2...

Nešto konkretniju ulogu uspeo je da izdejstvuje Drugović koji se povezao sa Aston Martinom, ali je pozicija razvojnog vozača najviše što je do sada uspeo da dobije. Utisak je da Brazilcu još nisu zatvorena sva vrata, ali je jasno da će mu kako vreme prolazi biti sve teže da se izbori za svoje

mesto pod suncem. Osvojena titula u F2 2022. nesumnjivo mu je malo podigla cenu, ali neumoljivi tok vremena će mu uskoro “pojesti“ to dostignuće i baciti ga u drugi plan pod naletom nekih novih klinaca...

foto: instagram williamsracing
Svoju ulogu žrtve politike i borbe uticajem odigrao je i Džek Ejtkin. U vreme svog takmičenja u F2 bio je član Vilijamsove akademije i čak se izborio za nastup na Velikoj nagradi Sakira 2020. u domino efektu Hamiltonove zaraze koronavirusom. Uprkos tome što je solidno vozio nastupajući za Kampos, trajno poverenje Vilijamsa nije dobio; američki vlasnici su izračunali da im je isplativije da jednostavno uzmu novac od Nikolasa Latifija i priušte Kanađaninu nešto što je više ličilo na rekreativnu vožnju nego na ozbiljno takmičenje. Kada je Latifi odsvirao svoje, u igru su ušli dolari Logana Sardženta i Ejtkin je završio u trkama sportskih automobila.

Bilo je i vozača koji su nekim nepromišljenim postupcima sahranili svoje šanse da dosegnu zlatne visine. Jedan od primera je Den Tiktum, momak koji je svakako imao talenta, ali koga je neobuzdan temperament vodio iz jedne greške u drugu. Tiktum je svojevremeno imao podršku Red Bula, kasnije i Vilijamsa, ali je u nekom trenutku svima prekipelo njegovo nazovimo nestabilno ponašanje.

foto: instagram formula2
Jedan na prvi pogled bezazlen ispad koštao je Jurija Vipsa dobre reputacije. Estonac se u F2 etablirao kao veoma dobar trkač i sa zaleđinom Red Bula bi pre ili kasnije dobio šansu u Formuli 1 da u junu 2022. nije na Twitch platformi koristio nešto što je okarakterisano kao rasistički i homofobni jezik. Od svih načina da protraćite karijeru u Formuli 1, ovaj je verovatno najgluplji i sam po sebi predstavlja šlag na tortu propuštenih šansi od strane palih junaka iz F2 generacije 2020...

 

Нема коментара:

Постави коментар