GORAK UKUS ŠAMPANJCA

Oskar Pjastri je zabeležio prvu pobedu u karijeri.

Biće ih još, u to nema sumnje, ali ovo je trenutak koji svaki vozač sanja jer je prvi put najslađe. Pored toga, ekipa Meklarena je upisala dvostruki trijumf, što je najbolji mogući rezultat za tim koji pretenduje na osvajanje šampionata. Na prvi pogled, ishod Velike nagrade Mađarske je takav da četa u Vokingu ima sijaset razloga za slavlje, pa je opet, uprkos tome, u narandžastim redovima posle trke viđeno mnoštvo kiselih lica...

Meklarenovo krajnje nespretno rukovođenje trkom na Hungaroringu pokvarilo je Pjastriju zadovoljstvo, pretvorivši slast premijernog trijumfa u gorčinu. Usled suvišnog i nepotrebnog mozganja šefova, nekadašnji šampion Formule 2 je u nedelju doveden u situaciju da mu bude neprijatno što je pobedio, iako je, prema tempu koji je prikazao, u potpunosti zaslužio da prvi prođe kroz cilj. Po izlasku iz automobila, pa sve do kraja ceremonije proglašenja pobednika, Oskar se stidljivo smeškao, osećajući da cela stvar nije prošla onako kako je zamišljao i planirao.

foto: instagram mclaren

Lando Noris je, sa druge strane, svoje emocije prikrio “opšteprihvatljivim“ ponašanjem i izjavama posle trke. Britanac se biranim rečima izjašnjavao o svojoj ekipi, uz pohvale na račun Pjastrijevog minulog timskog rada u proteklih godinu i po dana. Čisto da se ne zameri nikome, ali nije teško pogoditi kako se uistinu oseća vozač koji cilja na šampionsku titulu, a istovremeno biva primoran da prepusti pobedu kolegi iz tima.

I upravo tu dolazimo do glavnog pitanja: koje su tačno Meklarenove ambicije i šta su prioriteti?

Više nije tajna da je Red Bulovo doba dominacije Formulom 1 prošlost. Premda je početkom godine sve ukazivalo na to da ćemo gledati nastavak 2023, sezona je od trke u Majamiju dobila novi tok. Ophrvani unutartimskim nemirima i lošim međuljudskim odnosima u kolektivu, “Bikovi“ su izgubili čvrstinu koja ih je krasila u proteklom periodu. „RB20“ više nije najbrži bolid na stazi, a u Mađarskoj smo videli da ni Hana Šmic i društvo sa pit-vola u takvoj situaciji nemaju čarobnu formulu za pronalazak odgovarajućeg taktičkog rešenja koje će pokriti manjak željenih performansi. Uz to dobijamo i sve nervoznijeg Maksa Verštapena koji nije navikao na novonastale okolnosti, a ako tu dodamo i Serhija Pereza čija je uloga u održavanju ekipe na vrhu potpuno zanemarljiva i minorna, stičemo teško osporavajući utisak: Red Bul je ranjiv i pobediv i postoje svi izgledi da austrijski tim bude poražen u borbi za šampionski pehar. Međutim, uslov za to je da se naspram njih nalazi dobro organizovana ekipa sposobna da iskoristi sve njihove mane i nedostatke (kojih je sve više i sve su vidljiviji).

Meklaren nam upravo pokazuje odlike tima koji nije dorastao takvom izazovu.

foto: instagram hungaroring_official

U nedelju popodne nikome nije bilo jasno šta britanska ekipa radi. Strateški odabir koji smo imali prilike da vidimo potpuno se kosio sa radio-porukama i komunikacijom između članova tima. Davanje taktičke prednosti Norisu zamenjeno je vrlo neumesnim zahtevima od engleskog vozača da se pomeri u stranu i prepusti pobedu Pjastriju. Čitava zavrzlama je kasnije (pomalo neubedljivo) objašnjena željom da se uvođenjem Landa u boks pokrije Luis Hamilton, odnosno eventualna opasnost koja je vrebala od Mercedesovog vozača. Prioritet Meklarena je bio 1-2 ishod na kraju trke, a pobednik bi bio odlučen naknadno, nakon što otpor konkurencije i definitivno bude slomljen.

Teoretski, nije da ovakvo rezonovanje nema smisla, ali ako su se u papaja taboru već odlučili za opciju da interes tima stave iznad svih drugih pitanja i dilema, onda je tog plana trebalo da se pridržavaju do samog kraja – što nisu učinili.

U svetlu borbe za osvajanje konstruktorskog pehara, potpuno je razumljivo i očekivano da primarni cilj ekipe budu 43 boda iz jednog trkačkog vikenda (ukoliko se tog vikenda ne vozi sprint format). Međutim, ne važi li isto u slučaju vozačkog prvenstva? Zar prioritet ne bi trebalo da bude pobeda onog vozača koji ima veće šanse za osvajanje šampionata – a to je u ovom slučaju Lando Noris?

Ukoliko jeste, onda je Meklaren morao da učini sve da Britanac pobedi u nedelju, te da u potpunosti prihvati situaciju na stazi posle finalne runde pit-stopova, bez povlačenja daljih poteza i izdavanja bilo kakvih timskih naredbi. Red Bul bi u analognoj situaciji postupio upravo na navedeni način, a isto bi učinio i Mercedes pre neku godinu ili Ferari sa početka milenijuma. I nije slučajno što je tako; jednostavno, koliko god možda bio nepopularan, to je pristup koji donosi titule. U Meklarenu to vrlo dobro znaju – ili bi morali da znaju.

foto: gpblog_com

Opet, ako Andrea Stela (glavni i odgovorni za konfuziju sa Hungaroringa) i njegovi najbliži saradnici žele pre svega da obezbede fer borbu svojim vozačima, bez osvrta na konkurenciju i bodovno stanje u šampionatu, to je takođe u redu. To je nešto što navijači i ljubitelji trkanja vole i takav stav će uvek naići na odobravanje. Problem je u tome što u ovom slučaju ni tako nešto nije sprovedeno, iako Meklaren često (pa i ovom prilikom) naglašava jednak tretman oba svoja vozača.

Oskar jeste bio bolji od Landa u prvoj polovini trke i zasluženo je držao vođstvo do svog drugog odlaska u boks, ali niko ne može sa sigurnošću da zna da li bi odneo trijumf bez direktne asistencije tima. Mogli smo da uočimo da je Noris u poslednjem stintu imao bolji tempo od svog mlađeg kolege. Da li bi mu to bilo dovoljno da pobedi Pjastrija u direktnom obračunu, ne znamo i nažalost nećemo saznati jer okršaj Meklarenovih pilota nismo ni videli. Bez obzira na upinjanje britanske ekipe da svetu predstavi kulturu poštenog trkanja, stvar je na kraju rešena voljom šefova i njihovom procenom toga koji od dvojice vozača više zaslužuje trijumf.

Na kraju nije pobedio onaj ko je bio bolji, već onaj za koga je ekipa verovala da je bio bolji. Priča o ravnopravnom trkanju je na taj način pala u vodu. Pored toga, nije slavio ni onaj vozač kome bodovi više znače u borbi za šampionsku titulu, već onaj koji bi de facto trebalo da predstavlja vozača broj dva i čija je misija da pruža podršku (trenutno konkurentnijem) timskom kolegi. I tako dobismo “duplo golo“. Niti pobedu čistog trkanja, niti timski rad koji će biti u najboljem interesu ekipe. Samo cirkus sa režiranim pobednikom. Ili “pobednikom“.

foto: instagram mclaren

Pjastriju je na kraju pripala pobeda koja nit’ mu je poklonjena, nit’ nije, dok je Noris ostao bez sedam bodova koji bi mogli biti ogromni na kraju sezone, iako je trijumf čvrsto držao u rukama na svega par krugova pre karirane zastave. Istina, usled spleta okolnosti, ali je činjenica da je Englez imao situaciju u svojim rukama, kao i moć odlučivanja. Rasplet je na kraju zavisio od njega i njegove volje. Da je hteo, mogao je da odluči i drugačije (zašto nije i da li je eventualno trebalo ili ne, time se ovom prilikom nećemo baviti).

Sve u svemu, Meklaren je ovo mogao (i morao) daleko elegantnije da reši. Čak i ako je postojala pretnja u vidu Hamiltona koja bi zahtevala ranije Landovo zaustavljanje, uvek može da se izvede “dabl-stek“ kojim bi 1-2 poredak bio zaštićen bez rokade njegovih vozača. Strah od moguće greške u takvim uslovima (koji smo mogli uočiti još u Silverstonu!) ne bi smeo da postoji u taboru najboljeg tima u šampionatu. Ukoliko postoji, niste najbolji tim.

Zaključak je da Meklaren nije trebalo da se meša u poredak svojih pilota u finišu trke. Kada je već ispalo da se Noris, iz ovog ili onog razloga, zasluženo ili ne, našao na liderskoj poziciji, najbolje i najbezbolnije je bilo ne dirati ništa. Ovako je Oskarova (ne)zaslužena pobeda dobila gorak ukus (bez imalo njegove krivice), a Landova šampionska ambicija bolan udarac – ne samo bodovno, već vrlo verovatno i moralno i psihološki, a posledice bismo mogli tek da vidimo u trkama koje predstoje.

foto: instagram mclaren

Mi koji posmatramo sa strane dobili smo farsičnu predstavu kakvu ne želimo da gledamo. Samim tim, niko na dobitku – ni publika, ni pokisli Pjastri koji je zaslužio mnogo lepši scenario za svoj prvi trijumf, niti Noris koji se odrekao sedam bodova zarad nekog suštinski nepostojećeg fer-pleja. Niko nije dobitnik jer ovo nije način na koji treba da se vodi trka na ovom nivou – ni iz perspektive gledalaca, ni iz ugla ekipe koja definitivno poseduje najbrži bolid i koja ima sve preduslove da odlučno i bez straha napadne šampionski trofej. U obe konkurencije, ne samo u konstruktorskoj koju je tim iz Vokinga očigledno označio kao prioritetnu i realno dostižnu.

 

Ruke može da trlja jedino ranjeni crveni bik, bik koji krvari, ali čiju krv predator u narandžastom lovačkom odelu ne uspeva da nanjuši...