VALTERI BOTAS – ĐENARO GATUZO FORMULE 1

Postoje ljudi koji od sporta prave umetnost.

Sa loptom u nogama ili volanom u rukama, u kopačkama ili na točkovima, na travnatom fudbalskom terenu ili na trkačkoj stazi. Ljudi poput Andree Pirla i Zinedina Zidana, odnosno Maksa Verstapena i Luisa Hamiltona – da pomenemo samo neke od njih – u stanju su da nam izmame osmeh na lice i ulepšaju nam svakodnevnicu svojom lucidnošću i atrakcijama koje izvode na sportskim borilištima širom sveta. Često nam se čini da je u pitanju nekakva magija i da ti ljudi čine nešto što mi obični smrtnici nikada ne bismo mogli. Zlobnici će uvek da kažu kako preuveličavamo značaj svega toga: “Nema tu ničeg što izaziva oduševljenje, to je samo sport“ – ne, to je lepota koja zaslužuje divljenje...

No, sport se ne sastoji samo iz stvari koje su lepe za oko. Kao i u svim drugim oblastima, tako i ovde postoje oni teži delovi posla koje uglavnom niko ne želi da obavi, ali koji prosto moraju biti odrađeni. Za pobedu nije dovoljan lep dribling; potrebno je i sprečiti protivnika da igra svoju igru, a tada se poseže za nepopularnim potezima kao što je gruba igra i faulovi koji seckaju ritam meča. Kvariti igru protivnika definitivno nije nešto što doprinosi lepoti utakmice, ali je i te kako učinkovito i samim tim neophodno za sprovesti ukoliko želite da izađete kao pobednici. A naravno da želite jer je pobeda primarni cilj.

Za Milan je taj “prljavi“ posao nekada perfektno obavljao Đenaro Gatuzo. Manje atraktivan, manje popularan i manje vešt sa loptom nego Pirlo, Kaka i Ševčenko, ali ne i manje važan za uspeh tima. Jer neko mora i da trči bez prestanka, pomaže i odbrani i napadu, pokriva sve rupe i pukotine u igri svoje ekipe, da zadaje, ali i prima udarce protivničkih igrača. Takav fudbaler će retko kada postići gol ili izvesti neki lucidan potez zbog kojeg bi dospeo u centar pažnje, ali će mu saigrači i trener biti neizmerno zahvalni za žrtvu koju je bio u stanju da podnese tokom utakmice.

foto: instagram valtteribottas

Međutim, nije samo u fudbalu dragoceno imati jednog takvog “ratnika“ u svojim redovima. Takav profil sportiste može i u Formuli 1 da bude od značajne koristi timu. Valteri Botas je bio Mercedesov Gatuzo; užasno iritantan kako za protivnika tako i za gledaoce, pogotovo navijače drugih timova, ali Luis Hamilton i Toto Volf su ga obožavali, svesni koliki je teret Finac bio spreman da preturi preko svojih leđa za dobrobit kolektiva.

Koji su tvoji zadaci u Mercedesu?

Kada je Hamilton iza tebe, moraš da usporiš i skloniš se u stranu kako bi on prošao i odneo pobedu. Može da ti ne prija, ali moraš, to je interes ekipe. Hamilton se bori za titulu, ti se ne boriš, prema tome moraš da radiš za njega.

Kada je iza tebe Sebastijan Fetel sa svežim pneumaticima, nema da ideš u boks po nove gume. Moraš maksimalno da ga usporavaš i braniš poziciju po svaku cenu, da mu ukradeš što više vremena, vozeći pritom na gumama starim čitavu večnost. Težak i komplikovan zadatak, ali neko mora da ga obavi. A od toga opet nećeš profitirati ti, već tvoj timski kolega. Dakle, i ovo radiš zbog Luisa.

foto: instagram F1

Kada želimo da unapredimo performanse bolida, promenićemo ti motor. Dobićeš kaznu pomeranja na gridu i bićeš daleko od borbe za prvo mesto, ali ćemo iz tvoje trke dobiti gomilu podataka neophodnih za izradu nove, snažnije pogonske jedinice. Iste one sa kojom će Luis da pretekne ceo karavan u Brazilu, odnese veličanstvenu pobedu i pokupi pohvale čitavog sveta. A tebe, Valteri, ako te se sete, sete se... Tebe i tvojih pet ili šest trka u kojima si žrtvovao sopstveni rezultat dok nismo konačno sastavili motor kakav je Luisu bio potreban da pobedi Maksa.

Eto, to su tvoji zadaci u Mercedesu. Zadaci koje niko ne voli da obavlja, ali neko će morati. Kao što je Gatuzo morao da čisti za svojim saigračima kojima na kraju pripadne veći deo slave. Tako to ide.

No, Luis i Toto će ti biti zahvalni jer bez tvoje žrtve nema ni njihove slave. Oni to znaju bolje od bilo koga. Brazilu su morale da prethode Italija, Rusija i Teksas, inače ništa od Luisova 24 preticanja na Interlagosu.

To bi otprilike, u grubim crtama, bio opis Botasovih dužnosti u Brekliju. Valteri ih je ispunio za čistu desetku.

Finski pilot će na kraju sezone najverovatnije zauvek završiti svoju trkačku karijeru u “najbržem cirkusu“. Najviše će ostati upamćen kao izuzetan timski igrač, što je manje-više uloga u kojoj je proveo najplodnije razdoblje svoje karijere. Ipak, kada je prvi put seo za volan i generalno tokom mlađih dana, njegove ambicije su bile znatno drugačije...

foto: instagram francois.flamiche

Botas je bio prilično impresivan u nižim kategorijama. Pre dolaska u Formulu 1 osvojio je nekoliko titula; godine 2008. pokorio je Severnoevropsku Formulu Reno sa 12 pobeda na 14 trka, dok je u evropskoj konkurenciji istovetnog takmičenja krunu obezbedio u finišu sezone, tesno pobedivši Danijela Rikarda, još jednog “svežeg“ F1 penzionera. Pomenutim uspesima prirodao je i titulu prvaka GP3 serije (današnje Formule 3) 2011. godine i vrata Formule 1 su polako počela da se otvaraju.

Valteri je 2010. postao štićenik Frenka Vilijamsa za čiju je ekipu testirao i nastupao na slobodnim treninzima pre nego što je dobio priliku da debituje 2013. godine. Prva sezona je bila slaba budući da je bolid britanske ekipe bio prilično loš. No, Botas je privukao pažnju na sebe u Kanadi kada je u kišnim kvalifikacijama zauzeo neočekivano visoko treće mesto. Jedine bodove u sezoni osvojio je osmim mestom u Ostinu, ali mu je i taj učinak bio dovoljan da u plasmanu nadmaši svog timskog kolegu – i dan-danas čuvenog Pastora Maldonada.

foto: instagram valtteribottas

Stvari su za Vilijams krenule u boljem smeru dolaskom hibridne ere. Ekipa je okončala saradnju sa Renoom i započela partnerstvo sa Mercedesom čiji će motori u narednim godinama biti nivo iznad konkurencije. To je Vilijamsu omogućilo da se već od 2014. nađe u konstantnim borbama za visoke plasmane. Zahvaljujući tome, Valterijeva druga sezona u Formuli 1 je bila neočekivano plodonosna; zabeležio je čak šest plasmana na podijum, što ga je u šampionatu vozača smestilo na odlično četvrto mesto. U javnosti su ubrzo mogla da se čuju poređenja sa Mikom Hakinenom i Kimijem Raikonenom...

Finac je do kraja mandata u Vilijamsu pružao dosta dobre vožnje. Za timskog kolegu je imao znatno iskusnijeg Felipea Masu, ali je Botas u sve tri sezone tokom kojih je delio garažu sa Brazilcem uspevao da ga nadmaši. Bolid uopšte nije bio loš, ali nije bio ni pobednički, te je Valterijeve krajnje domete još uvek bilo teško uočiti. Šansa karijere ukazala se neočekivanim penzionisanjem Nika Rozberga po osvajanju titule 2016. U šampionskom Mercedesu se iznenada otvorilo jedno slobodno mesto, a s obzirom da je Volf već neko vreme bio Botasov menadžer, bilo je potpuno logično da će se finski as pridružiti “srebrnim strelama“ početkom 2017.

foto: instagram valtteribottas

Valteri je imao sasvim dobar početak u novoj sredini. Već u četvrtoj trci za nemačku ekipu došao je do svoje premijerne pobede na VN Rusije, da bi isti uspeh ponovio u Austriji. U oba slučaja je imao zahuktalog Fetela iza sebe, ali je pokazao da može da odveze bez greške čak i kada je pod velikim pritiskom rivala. U drugom delu sezone malo mu je opala forma, ali je na zatvaranju u Abu Dabiju uspeo da zabeleži i treće slavlje. Šampionat je završio na trećem mestu, iza Hamiltona i Fetela, što je bio odličan rezultat, ali je isti doveo i do porasta Botasovih ambicija za 2018.

Nova sezona je bila za zaborav. Već od rane faze je pošlo po zlu. Na prvoj trci u Australiji uništio je bolid u kvalifikacijama, pa je u trku morao da krene sa 15. mesta. Ciljem je prošao kao osmoplasirani i osvojio svega četiri boda. U Bahreinu i Kini je popravio utisak osvojivši dva druga mesta, ali mu je pucanje gume u finišu trke u Azerbejdžanu kada je ostao bez već viđene pobede ozbiljno zagorčalo život. U tom momentu, posle samo četiri trke, finski as je već imao zaostatak od 30 bodova za Hamiltonom i bilo je jasno da će se Valterijevi šampionski snovi teško ostvariti. Pored toga, odlična forma Fetela i Ferarija dovela je do toga da Mercedes sve resurse baci na Hamiltona, a Botas od tog trenutka postaje čovek koji vozi za drugog...

foto: instagram motorsport

U Nemačkoj je dobio naređenje da ne napada u tom trenutku vodećeg Hamiltona i da se zadrži na drugom mestu. U Monci je imao zadatak da ostane duže na stazi kako bi usporio Kimija Raikonena i omogućio Hamiltonu da lakše dođe do pobede. Kulminacija se zbila u Rusiji gde je imao komforno vođstvo od starta trke, ali mu je ekipa poručila da se skloni u stranu i omogući trijumf Hamiltonu. Bio je to najteži momenat u dotadašnjem delu Valterijeve karijere.

Skandinavac je kasnije otkrio da je bio vrlo blizu odluke da završi karijeru po okončanju sezone. Uloga vozača broj dva teško mu je pala. Ipak, rešio je da nastavi, a kako Mercedes nije imao dostojnog konkurenta tokom 2019. i 2020, Botas je uspeo da iskoči iz role Luisovog wingmana i uđe u okršaj 1 na 1.

Naredne dve sezone su pokazale da Finac nema u sebi šampionske kvalitete. Pošto je Mercedes bio vidljivo najbolji tim na gridu, Valteri više nije imao razloga da čuva leđa Luisu. Međutim, uprkos tome, Englez je dosta rutinski osvajao titule u ’19. i ’20. Rezultatski, to je bio Botasov najbolji period u karijeri budući da je dva puta završavao kao vicešampion sveta, ali se ispostavilo da je to njegov maksimum. Hamilton je ipak bio neka viša dimenzija.

Jačanjem Red Bula i Maksa Verstapena 2021. godine finski vozač ponovo dobija ulogu Luisove druge violine. Ulogu koju je tako dobro obavljao, možda i bolje nego bilo ko drugi i po kojoj je postao prepoznatljiv. No, već sredinom godine je obavešten da se na njega više ne računa, te da će za 2022. morati da potraži novi angažman.

foto: instagram valtteribottas

Potpisao je za Alfa Romeo/Zauber u kojem trenutno odrađuje svoju treću i poslednju sezonu.

Učinak od 10 pobeda, 20 pol-pozicija, 67 podijuma i dve vicešampionske titule govori da je to generalno bila jedna dobra karijera. Nije loše ni da se istakne onaj rekord od čak 103 uzastopne trke u kojima je uspevao da se plasira u Q3, a treba dodati i činjenicu da je učestvovao u osvajanju čak pet konstruktorskih naslova za ekipu Mercedesa. Finac svakako može biti veoma ponosan, njegove su vitrine bogatije trofejima nego što je to slučaj čak i sa nekim mnogo boljim vozačima (lični utisak). Vreme provedeno u Mercedesu je maksimalno iskoristio da realizuje svoj potencijal; za više od postignutog, ruku na srce, nije bio kadar. Na stazi nije bio virtuoz kakvi su bili (ili su i dalje) neki od ljudi sa početka teksta, ali je bio veliki borac i timski kolega kakvog bi poželeo svaki veliki šampion. U Mercedesu je bez ikakve sumnje bio vrlo važan član tima i Hamilton i Volf imaju sve razloge da mu budu zahvalni za sve što je pružio tokom perioda zajedničke saradnje. Možda su njegove lične ambicije bile veće, pogotovo posle dobrih trkačkih početaka, ali utisak je da je iz sebe izvukao maksimum. Više nije mogao.

foto: instagram valtteribottas

A količina frustracija kojima je obasipao navijače Luisovih i Mercedesovih rivala zapravo samo govori u prilog tome koliko je u svojoj ulozi bio dobar, uprkos tome što mu je ona izvesno teško padala u velikom broju slučajeva. Pa opet, svi ti ljudi koje je dovodio do ludila ga i te kako poštuju zbog prave vojničke discipline i spremnosti da na sebe preuzme one obaveze od kojih su drugi bežali. Idealan za saradnika i jedan od poslednjih kojeg biste poželeli za protivnika i člana rivalskog tabora. Baš kao Gatuzo nekada.

Kao Mika i Kimi? Ne, zaista ne...