понедељак, 8. август 2022.

Formula 1 u 2022. – Rezime prvog dela sezone ( I deo)

foto: instagram fia.official
Velikom nagradom Mađarske zvanično je spuštena zavesa na prvi deo šampionata. Iako je, gledano po broju odveženih trka, polovina prvenstva okončana još pre „Hungaroringa“, ne postoji bolja “vododelnica“ između dva dela tekuće sezone od letnje pauze. Stoga, ovo je pravi momenat da prođemo kroz generalni plasman i pozabavimo se analizom onoga što smo videli od premijere u Bahreinu do najnovije epizode u komšiluku.


1.Maks Verštapen (Red Bul) – 258 bodova


Iako je utisak dela javnosti da aktuelni šampion nije na tako visokom nivou kao što je to bio slučaj prethodne sezone, Maks nezadrživo grabi ka odbrani titule. Činjenica je da je Holanđanin napravio nekoliko, za njega, netipičnih grešaka (ne prevelikih) tokom sezone, da je imao asistenciju timskog kolege Serhija Pereza u pojedinim trenucima (kao što su pohodi na pobede u Španiji ili Azerbejdžanu), kao i da performanse u kvalifikacijama evidentno nisu na prepoznatljivom nivou. Takođe je činjenica da Verštapen nije bio pošteđen problema sa pouzdanošću svog bolida, pogotovo u uvodnih nekoliko trka – u njegovom RB18 najčešće bi stradala pogonska jedinica, a na pojedinim trkama bilo je i misterioznih problema sa DRS-om. Ipak, pilot Red Bula zabeležio je osam pobeda u prvom delu sezone, osvojio je obe sprint-trke vožene u Imoli i Austriji, a prednost u odnosu na prvog pratioca – Šarla Leklera iz Ferarija – iznosi ogromnih 80 bodova. Zašto ogromnih?

foto: instagram maxverstappen1
Uprkos tome što je vidljivo da je Maksova sezona daleko od savršene, matematika jasno pokazuje da mu u preostalih devet trka neće biti potrebna nijedna pobeda – prema prostoj računici, čak i da Lekler pobedi na svim preostalim trkama, uključujući i sprint na Interlagosu, te da uzme bod za najbrži krug na svakoj od preostalih rundi – holandskom asu je dovoljno da trke završava na drugom mestu da bi odbranio titulu. Sve navedeno ukazuje na to da će odbrana titule za Verštapena u drugoj polovini godine biti čista formalnost, a promocija u novog-starog šampiona će se po svoj prilici desiti i pre poslednje trke u Abu Dabiju.


2. Šarl Lekler (Ferari) – 178 bodova


Za gore navedenu konstataciju Maks bi trebalo da zahvali ovom momku, tačnije njegovoj ekipi. Iako su od samog početka i Lekler i Ferari delovali izuzetno konkurentno, količina loših poteza i prosutih bodova je frapantna. Italijanska ekipa spakovala je odličan bolid, apsolutno sposoban za borbu za osvajanje šampionata, ali to je jedino dobro što su učinili u tekućoj sezoni. Nizom pogrešnih strateških odluka, kao i problemima sa pouzdanošću motora, Ferari je praktično samog sebe otpisao iz šampionske trke. Leklerove performanse su veoma jake – apsolutni je šampion kada su u pitanju kvalifikacije i broj osvojenih pol-pozicija, a ni trkački tempo nije ništa lošiji. Neke od borbi koje je vodio sa Verštapenom direktno na stazi (Bahrein, Džeda, Austrija...) bile su pravo uživanje za gledati, preticanja poput onog na Silverstonu protiv Luisa Hamiltona u Kops krivini otkrivaju zadivljujuću veštinu Ferarijevog asa, ali nije da ni Monačanin nije bio sklon kiksevima. Okretanje u Imoli možda i nije bila preskupa greška, međutim izletanje sa vodeće pozicije na VN Francuske nije mu bilo potrebno – naprotiv.

foto: instagram espnf1
Da nije bilo pomenutog incidenta sa Pol Rikara, mogli bismo konstatovati da je Šarl bio najbolji vozač prvog dela sezone. Ovako, to zvanje pripisaćemo Verštapenu, ali je više nego jasno da prisustvujemo Leklerovom stasavanju u zaista ozbiljnog vozača šampionskog kalibra. Ipak, na eventualni šampionski lovor moraće da sačeka bar do sledeće godine, jer, uprkos vožnjama dostojnim pravog šampiona, prava podrška ekipe je izostala. Nekom suvom računicom možemo konstatovati da je Lekler samo zbog taktičkih promašaja Ferarija iz Monaka, Britanije i Mađarske izgubio između 30 i 40 bodova, a takve poklone Verštapen i Red Bul – ne odbijaju.


3. Serhio Perez (Red Bul) – 173 boda


Učinak meksičkog vozača u 2022. godini je za svaku pohvalu. Popularni Čeko radi ono što se od njega očekuje, isporučuje kvalitetne rezultate (sa tek povremenim oscilacijama) i napredak u odnosu na prošlu sezonu više je nego očigledan. Kada pobedi Maksa Verštapena u kvalifikacijama, to više ne predstavlja iznenađenje, jer je to sve češće slučaj. 

foto: instagram schecoperez
Perez je u prvom delu sezone uspeo da upiše i pobedu na ulicama Monte Karla, ali nekoj borbi za šampionsko zvanje, iz više razloga, ipak nema mesta. Uloga Meksikanca u Red Bulu jeste da pomogne ekipi da se domogne prve konstruktorske titule posle devet godina, a sudeći po bodovnom stanju u šampionatu, Serhio će svoj zadatak ispuniti – čak i daleko lakše nego što se mislilo početkom sezone.


4. Džordž Rasel (Mercedes) – 158 bodova


Mladi Britanac se posle (predugog) trogodišnjeg “kaljenja“ u ekipi Vilijamsa od ove sezone konačno obreo u Mercedesu čiji je član juniorskog programa bio godinama unazad. Iako je uslove za dolazak u redove “srebrnih strela“ ispunjavao već neko vreme, kockice su mu se posložile tek početkom aktuelne sezone. I opet, na neki način – u zao čas.

Tokom perioda stagniranja u Vilijamsu, dok se tim iz Grouva mučio pri začelju grida, Mercedes je bio ekipa koja se borila (i to vrlo uspešno) za pobede i titule. Sada, kada je Džordž obukao srebrni kombinezon – nemački tim je podbacio, te su gorepomenuti uspesi u ovom trenutku nedostižni. Ipak, i ovaj i ovakav loš tajming Rasel odlično koristi – deluje pomalo neverovatno da je sve trke u prvom delu sezone završio među prvih pet vozača (izuzev Silverstona gde nije završio trku). Svom timskom kolegi, daleko iskusnijem sedmostrukom svetskom šampionu Luisu Hamiltonu parira prilično uspešno, te je do letnje pauze čak uspeo i da sakupi više poena od svog starijeg zemljaka. Takođe, na poslednjoj trci prvog dela sezone u Mađarskoj dostigao je vrhunac karijere domogavši se svoje prve pol-pozicije.

foto: instagram georgerussell63
U postojećim okolnostima, ovakav podvig je vredan svakog divljenja, a da li je isti bio samo uvertira pred prvu pobedu u Formuli 1, ostaje nam da vidimo u nastavku sezone. Ne bi bilo preveliko iznenađenje da prisustvujemo takvom scenariju, s obzirom da ekipa iz Breklija pokazuje jasne znake napretka kako sezona odmiče, a Džorž fenomenalno koristi i kažnjava sve greške Red Bula i Ferarija (kojih je bilo podosta), te na svom kontu ima već pet upisanih podijuma u 2022. Englez za sada maksimalno koristi svoje prilike i već sada je nesumnjivo jasno da ovog momka treba pažljivo pratiti – kada dobije pravi “alat“ u ruke, eto nam, po svoj prilici, nekoga ko će praviti društvo Verštapenu i Lekleru među mladim zvezdama koje su budućnost ovog sporta.


5. Karlos Sainc (Ferari) – 156 bodova


O taktičkim i drugim brljotinama Ferarija već je bilo reči. Ipak, Špancu one čak nisu bile ni potrebne da mu sezona ode u krivom smeru. Sam Karlos od početka godine nije pokazao praktično ništa vredno pažnje, a broj grešaka je popriličan. Od samog početka bilo je evidentno da Lekleru ne može da parira ni u jednom segmentu – podatak da je u prvom delu sezone svega dva puta bio brži od Monačanina u kvalifikacijama najbolji je opis takvog zaključka. Ni u trkama situacija nije ništa drugačija, a za Sainca je po zlu krenulo već od Australije – treće trke u sezoni. Posle loših kvalifikacija, Španac je, u želji da nadoknadi što više pozicija, napravio veliki kiks posle nepuna dva kruga trkanja i ostao nasukan u šljunku Albert Parka. Problemi su se nastavili i na sledećoj trci u Imoli, kada je najpre uništio bolid u kvalifikacijama, da bi prilikom starta trke ponovo završio u šljunku – ovoga puta izbačen sa staze pomalo neopreznim potezom Meklarenovog vozača Danijela Rikarda. Sve što je usledilo nakon toga bio je samo nastavak agonije. Greške i loše vožnje nastavile su se i u narednim trkama (Barselona je, recimo, odličan primer), a pored toga, Španac je u dva navrata, kao i njegov kolega, takođe imao priliku da oseti “slast“ Ferarijevih mehaničkih problema, te je u prvom delu šampionata zabeležio čak četiri nezavršene trke. 

foto: instagram espnf1
Sainc je do ove sezone važio za konstantnog i pouzdanog vozača, ali pomenuti podatak za tekuću sezonu daje potpuno drugačiju sliku. Jedini svetao momenat Karlosove sezone je pobeda u Velikoj Britaniji, prva u karijeri, izvojevana uz dosta sreće. Sve ostalo što smo videli od Španca bilo je prilično jalovo i sin dvostrukog reli šampiona samom je sebi priredio sezonu za zaborav – čak i bez nespretne “asistencije“ sopstvene ekipe koja mu je samo dodatno odmagala.


6. Luis Hamilton (Mercedes) – 146 bodova


Naviknut na pobede i titule, ser Luis se ove sezone našao u novoj ulozi. Osma titula izmakla mu je 2021. na krajnje kontroverzan način, a ove sezone za njome čak ne postoji ni promil šanse – na pomenutu će Britanac morati da čeka još neko vreme, ako do nje ikada i dođe. Ono što je Hamiltonu verovatno najviše u glavi jeste pitanje Džordža Rasela i kako sezonu završiti ispred svog mlađeg timskog kolege, ali i pitanje kako izbeći scenario po kojem bi po prvi put u karijeri vozača Formule 1 sezonu završio bez ijedne pobede. Misija neće biti laka, ali imajući u vidu formu sedmostrukog šampiona, kao i njegove ekipe u poslednjih nekoliko trka, ista ostaje otvorena.

foto: instagram mercedesamgf1
Posle slabijeg početka sezone i velikog mučenja sa bolidom, Luis se u poslednje vreme preporodio – vezao je pet podijuma u proteklih pet trka, svaku od njih završio je ispred Rasela što se početkom godine nije baš često događalo, a u pomenutom periodu samo je Maks Verštapen osvojio više bodova. Uzlazni trend počeo je od Velike nagrade Kanade, a on se poklapa sa Mercedesovim rešavanjem problema poskakivanja bolida. Ova anomalija zadavala je ozbiljne glavobolje i drugim vozačima i timovima, ali ni kod jednog drugog pilota nije bila prisutna u tolikoj meri (čak ni kod Rasela). No, uprkos teškoj sezoni, valja istaći podatak da je Hamilton jedini vozač koji je završio sve trke u sezoni, a jedino u Imoli nije uspeo da osvoji poene. Forma je znala da bude promenljiva, međutim trenutno je na veoma visokoj razini i Luisa će biti vrlo interesantno ispratiti u nastavku sezone pre nego što se, prema objektivnim očekivanjima, zajedno sa ekipom vrati u borbu za najviše pozicije 2023. godine.


7. Lando Noris (Meklaren) – 76 bodova


Žaliće Lando za prošlogodišnjim Sočijem. Trka za Veliku nagradu Rusije iz prethodne sezone bila je, čini se, jedinstvena prilika da se Britanac upiše u pobednike u neko dogledno vreme. U tekućoj sezoni za tako nešto potrebno mu je epsko čudo, no, krivica je najmanje na njemu. Meklaren u predsezoni nije uradio dovoljno dobar posao i na pojedinim trkama vozači ekipe iz Vokinga ozbiljno su se mučili čak i da se probiju do bodova. Ipak, forma je varirala, neke staze su bolidu MCL36 dobro “legle“ pa su i neki pristojniji rezultati bili ostvarivi, a svakako najvredniji pažnje je Norisov plasman na podijum u Imoli kada je ciljem prošao kao trećeplasirani. 

foto: instagram landonorris
U poslednje četiri trke Lando je redovno u bodovima i generalno nema mu se šta zameriti, pogotovo kada njegov učinak uporedimo sa onim što pruža Danijel Rikardo. I u kvalifikacijama i u trkama Lando je konstantno bolji od Australijanca i tek tu i tamo izgubi neki duel sa timskim kolegom, a jedina veća mrlja koja se Norisu može zameriti je trka u Majamiju – tada ga je nespretan incident sa Pjerom Gaslijem izbacio iz trke i to je zapravo i jedino Britančevo odustajanje u sezoni. Još u dva navrata ostajao je bez poena, a ostale trke bile su sasvim pristojne i teško je steći utisak da je Noris mogao nešto više da učini nego što jeste. Ono što mu preostaje jeste da sačeka konkurentniji automobil, a samim tim i neke bolje dane koji bi mu omogućili da materijalizuje svoj nesporni talenat.


8. Esteban Okon (Alpina) – 58 bodova


U 2022. godini Francuz je, ako gledamo bodovno stanje na tabeli, lider Alpine. Istina je – Estebana su zaobišli problemi koji su već nekoliko puta snašli Alonsov auto, ali i ako gledamo čiste perforanse, Okon ne zaostaje mnogo za dvostrukim šampionom. Situacija je bila slična i prethodne sezone, a prenela se i na tekuću, što govori o tome koliko francuski vozač sazreva i postaje sve ozbiljnija figura u “najbržem cirkusu“. Njegove domete teško je u ovom trenutku precizno predvideti, ali jedna konstatacija je sigurno na mestu – Francuz ima dobru sezonu.

foto: instagram hungaroring_official
Ponekad (pre)oštar u duelima, često je meta kritika, kako navijača, tako poslednjih dana i svog timskog kolege. Nije da Okon ne pretera ponekad sa agresivnošću, ali čini se da su kritike koje dobija ipak preoštre. Ni drugi vozači nisu naivni, ali iz nekog razloga Esteban je taj koji je često na udaru. Razlog je teško utvrditi, bije ga tihi glas u kuloarima da i nije baš najbolji timski igrač, ali performanse i rezultate u tekućoj sezoni niko mu ne može osporiti. Odlaskom Alonsa u Aston Martin naredne godine, Okon i zvanično izlazi iz senke timskog kolege i, ako i ne postaje lider tima – neće biti ni ničiji broj dva. S obzirom na neke gore iznete konstatacije, pitanje je koliko to raduje čelnike Alpine, ali da nemaju poverenja u njega, Esteban se i ne bi nalazio tu gde je. Očigledna je procena francuske ekipe da mu je tu mesto, a autor ovih redova bi se složio sa takvim mišljenjem.


9. Valteri Botas (Alfa Romeo) – 46 bodova


Finac se dolaskom u švajcarski tim našao u, za njega, novoj ulozi, u kojoj se nikada ranije u Formuli 1 nije nalazio – neosporni vođa ekipe i neko oko koga se manje-više gradi tim i očekuju kvalitetni rezultati. U početnom delu sezone, oni nisu izostali – Botas je do Azerbejdžana bio gotovo redovan u poenima, često na prilično visokim pozicijama za standarde njegove ekipe, te je bilo vidljivo da mu nova uloga i okruženje i te kako prijaju. Sa novajlijom iz susedne garaže, debitantom Gvangju Žouom, bez problema izlazi na kraj, ali ga činjenica da pored sebe nema nekog iskusnijeg vozača dovodi u poziciju da je teško utvrditi izvlači li Valteri zaista maksimum iz Alfa Romea. 

foto: instagram valtteribottas
Broj bodova je veoma pristojan, a najbolji rezultat sezone je peta pozicija na VN Emilio Romanje. Kada se sve sabere, Botasu je promena tima očigledno prijala, a jedini razlog za brigu predstavlja očigledan pad forme u poslednje vreme – teško je utvrditi da li ekipe ili samog Finca. Šta god da je razlog, Alfina uzdanica nije osvojila bodove u poslednje četiri trke – to je trend koji će Botas i njegov tim morati da prekinu nakon letnje pauze.


10. Fernando Alonso (Alpina) – 41 bod


Mnogo problema početkom sezone, mnogo loše sreće, gomila prosutih bodova, grešaka ekipe i mehaničkih kvarova... Bila je to prava agonija za Fernanda sve do Barselone. Ipak, od njegove domaće trke situacija je dobila obrt. Španac je nanizao osam trka u bodovima, što je podatak vredan pažnje – prethodni put to mu je pošlo za rukom još na prelazu iz 2017. u 2018. godinu, dok je branio boje Meklarena. Alonso deluje stabilno, o duelima sa Okonom već je bilo reči, a utisak je da su samo problemi sa početka sezone razlog što “Matador“ iz Ovijeda gleda u leđa svom timskom kolegi. Ono što je, doduše, upadljivo, jeste da, osim konstantnosti, kod Alonsa nema nekih spektakularnih rezultata – peto mesto sa Silverstona je izuzetak iz te priče. Mnogo više su ga proslavile kvalifikacije, poput prvog startnog reda u Montrealu, ali ni one nisu materijalizovane nekim većim ostvarenjima u trkama.

foto: instagram alpinef1team
Bilo kako bilo, poznata je činjenica da Španac krajem sezone – a možda i ranije, ko zna – napušta ekipu i prelazi u Aston Martin, u potrazi za nekim novim izazovom. Epizoda sa Alpinom očigledno nije dala željene rezultate, teško je naslutiti kako će to i u Aston Martinu biti slučaj, ali hajde da verujemo da Nando zna šta radi i da nije bez razloga povukao ovakav prilično iznenađujuć potez. Ne deluje da ima šta da izgubi...

Нема коментара:

Постави коментар