AJRTON SENA – NEPREŽALJENI HEROJ GENERACIJA (1960-1994)

“Kišni čovek“.

“Žuta kaciga“.

“Princ Monaka“.

Poseban tip vozača.

Jedan od onih kojima je trkanje način života. Vožnja radi brzine. Ne zarad bodova i statistike. Jurnjava u kojoj se uvek traži hiljaditinka više. Ispituju se sopstveni i limiti automobila. Prevazilaze se stare, a dosežu nove granice.

I nikada nije kraj. Uvek može bolje, uvek može brže. Svestan si da savršenstvo ne postoji i da ga nikada nećeš dostići. Ali te ništa ne sprečava da mu težiš non-stop. Pa i po cenu da izazivaš sudbinu koja ionako vreba iza svakog ugla. Pardon, krivine.

AJRTON SENA – NEPREŽALJENI HEROJ GENERACIJA

O intenzitetu ljubavi koju je legendarni Brazilac gajio prema trkanju možda najbolje govori Lilien de Vaskonselos Souza; žena koja se za Ajrtona udala 1981, a potom se razvela od njega već sledeće godine:

„Bila sam njegova druga strast – prva je bila trkanje. Njemu ništa drugo nije bilo toliko važno. Ni žena, ni porodica, apsolutno ništa“.

I to je priča iz vremena kada Sena još nije ni stigao u Formulu 1...

A do nje je došao beleživši uspehe i osvajajući brojne titule: Južnoamerički šampionat u kartingu, Britansku i Evropsku Formulu Ford, Britansku Formulu 3, kao i prestižnu trku za Veliku nagradu Makaua. Do svog debija u “najbržem cirkusu“ već je iza sebe imao pedesetak pobeda u jednosedima, pa su se i vrata Formule 1 vrlo brzo otvorila. Serijom uspešnih testova za ekipe Meklarena, Vilijamsa, Brebama i Tolemana tokom 1983. uverio je čelnike pomenutih timova da zaslužuje šansu u najvišem rangu svetskog trkanja. Posle dosta peripetija u pregovorima dobio je trkačko sedište u Tolemanu za nadolazeću 1984. godinu.

Seni nije trebalo mnogo vremena da demonstrira svoje vrhunske vozačke veštine. Tolemanov automobil definitivno nije bio neko čudo trkačkog inženjerstva, ali brazilski as je imao više nego dobru debitantsku sezonu. Rezultatski se svakako ističe već pominjana prekinuta kišna trka u Monaku; Ajrton je krenuo sa 13. mesta, da bi nizom preticanja sebi obezbedio drugu poziciju. Ni tu nije nameravao da se zaustavi, ali je tada Džeki Iks označio prevremeni završetak trke.

foto: instagram Mike Powell

Međutim, iako je javnost tada verovala da je prekid trke sprečio Seninu prvu pobedu (isto je mislio i Alan Prost koji se za prekid zalagao), istina je drugačija. Naime, inženjeri Tolemana utvrdili su posle trke da je momak iz Sao Paula do trenutka prekida dobrano oštetio vešanje svog bolida. Kako je objašnjeno, šteta je bila takva da Sena nije imao gotovo nikakve šanse da doveze automobil do cilja. Usled isticanja crvene zastave u 31. krugu pripala mu je druga pozicija što je bio ishod kojim Ajrton nije bio zadovoljan. Ipak, analiza je pokazala da bi njegov “obogaljeni“ bolid vrlo teško izdržao predviđenu distancu od 76 krugova, te da bi Brazilac pre ili kasnije morao da odustane od trke.

Mehaničari Tolemana su problem sa vešanjem pripisali Seninom agresivnom stilu vožnje i konstantnom prelaženju preko visokih ivičnjaka u šikani posle tunela. Može se pretpostaviti da je to jedno od objašnjenja Ajrtonove neverovatne brzine toga dana. Ipak, vrlo je jasno da je za onako senzacionalne krugove (četiri sekunde brži od Prostovih u znatno jačem Meklarenu) bilo potrebno mnogo više od toga. Kakav god da bi bio ishod “kompletne“ trke, nastup bi ostao upamćen, a Sena bi u svakom slučaju zaradio nadimak “Kišni čovek“.

Brazilac je do kraja godine upisao još dva podijuma u vidu trećih mesta u Britaniji i Portugalu. Takvi rezultati dali su potvrdu da magija iz Monte Karla nije bila samo jednokratnog daha. No, ako pitate Peta Simondsa, tadašnjeg Ajrtonovog trkačkog inženjera, nijedna od navedenih trka ne govori na pravi način o Seninoj genijalnosti.

Kao momenat sezone mladog brazilskog asa Simonds navodi Veliku nagradu Dalasa. Sena je trku završio dvadeset krugova pre kraja zbog kontakta sa zidom, a njegovo objašnjenje incidenta je ostalo zabeleženo. Sa dobrim razlogom.

„Ne shvatam kako sam udario u zid. Ništa nisam uradio drugačije nego što sam radio do tog momenta. Zid se jednostavno pomerio u tom krugu“ – rekao je Ajrton svom najbližem saradniku posle povlačenja iz trke.

foto: instagram sennamemories

Pet Simonds se prisetio tog doživljaja u jednom intervjuu 2014. godine: „Svakakvih sam se izgovora naslušao od strane vozača za izazvan udes, ali tako nešto još nikada nisam čuo!“ Sena je ipak uspeo da ga nagovori da posle trke odu da provere mesto gde se incident dogodio.

„Neverovatno je, ali bio je u pravu! Neko je pre njega zakačio tu ogradu i ona se pomerila za nekoliko milimetara bliže stazi“.

Sena je išao toliko preciznom putanjom da su svi njegovi krugovi bili gotovo u milimetar izjednačeni. Procenio je da je u trenutku udesa vozio potpuno identičnom trkačkom linijom kao i tokom proteklih krugova. Posle sudara je bio izričit u tome da se incident mogao desiti samo usled pomeranja ograde. Toliko samopouzdanje možda i nije naročito neuobičajeno – fascinira činjenica da je njegova procena bila ispravna.

U prvi mah je zaista teško zamisliti da jedno ljudsko biće ima sposobnost da opaža takve detalje. No, ako ste Ajrton Sena, to je zaista moguće.

Pet Simonds je istakao da je tada zaista stekao ogromno poštovanje prema brazilskom automobilisti:

„Ne zaboravite, to je bila njegova prva sezona u Formuli 1, tek što je došao iz Formule 3, a vozio je toliko precizno... Isprva sam bio besan zbog incidenta jer smo imali šansu za dobar plasman, naš bolid je dobro funkcionisao na toj stazi. Ali kada sam shvatio šta se zapravo dogodilo, moj respekt prema tom momku se dodatno povećao“.

Usled svega viđenog u Seninoj ruki sezoni bilo je neminovno da će brazilski vunderkind dobiti angažman u nekoj jačoj ekipi. Još tokom godine ispregovarao je prelazak u Lotus za sezonu 1985. Nije to više bio onaj Čepmenov šampionski Lotus – veliki osnivač i šef je preminuo tri godine ranije – ali je tim iz Norfolka i dalje predstavljao odličan korak napred u karijeri mladog Ajrtona.

Početak u novoj sredini nije bio sasvim jednostavan. U suprotnoj strani garaže obitavao je Elio de Anđelis koji je upravo započinjao svoju šestu godinu saradnje sa Lotusom. Kao iskusnija polovina ekipe Italijan je bio glavna uzdanica čelnih ljudi britanskog tima. U isto vreme, na Seni je bio teret dokazivanja.

Ajrton je svoj blistavi momenat imao na drugoj trci sezone u Portugalu. U kvalifikacijama je postavio najbrže vreme došavši do svoje prve pol-pozicije. Na dan trke padala je kiša što je po difoltu značilo da će trka biti vožena u teškim uslovima. Naravno, ukoliko niste Ajrton Sena. U tom slučaju nije teško.

foto: instagram sennamemories

Dok je drugim vozačima kiša predstavljala neželjenu pojavu, za Senu je mokra staza bila olakšavajuća okolnost. Lotusov pilot je od samog starta vozio strahovito brzo bežeći rivalima za više od sekunde po krugu. Odneo je dominantnu pobedu, prvu u karijeri, ostavivši drugoplasiranog Mikelea Alboreta iz Ferarija čitav minut iza sebe. Svi ostali počevši od trećeplasiranog Patrika Tombea (Reno) kasnili su za ceo krug (minimum).

Imajmo u vidu da su Seni konkurenciju činili Alan Prost i Niki Lauda u moćnim Meklarenovim bolidima, Vilijamsovi asovi Keke Rozberg i Najdžel Mensel, Nelson Pike za volanom Brebama, Žak Lafit (Ližije)... Međutim, niko od pomenutih nije imao odgovor na ono što je “Kišni čovek“ činio toga dana na natopljenoj stazi Eštoril. Timski kolega de Anđelis završio je na četvrtom mestu sa krugom zaostatka...

Bio je to ujedno i prvi “Grand Chelem“ za Ajrtona, budući da je uz vođstvo od starta do cilja zabeležio i najbrži krug trke.

Trkačka javnost bila je impresionirana onim što je mladi as pružio. Ipak, i sam Brazilac navodi da nije bilo nimalo lako:

„Možda ljudi misle da sam vozio bez greške, ali to je daleko od istine – nemam pojma koliko sam puta izgubio kontrolu nad automobilom! U jednom momentu našao sam se sa sva četiri točka pored staze, bio sam blizu da udarim u zid, nekako sam se izvukao svaki put... Ljudi kažu da sam neverovatno dobro kontrolisao automobil. Ne, to je bila samo sreća...“ – pričao je Sena mnogo godina posle te trke, dodavši da je to bila njegova „najbolja vožnja u karijeri“.

Logično, nakon ovakve predstave porasla su i očekivanja, a sa njima i pritisak. Tada je do izražaja počelo da dolazi i Ajrtonovo neiskustvo sa svim onim “dečjim bolestima“ koje je trebalo preležati. Kako je voleo da vozi do krajnjih granica, neretko ih je i prelazio, a rezultat takve vožnje često je bilo odustajanje od trke. Ponekad bi preforsirao motor ili neki drugi element bolida, s vremena na vreme bi napravio vozačku grešku koja bi ga eliminisala iz trke, a dešavalo se i da ostane bez goriva u poslednjim krugovima. Suma sumarum: Posle prvih devet trka sezone trijumf iz Portugala bio je jedini rezultat vredan pažnje. Sve do Velike nagrade Austrije, desete trke na kalendaru, Sena nije uspeo da upiše niti jedan bod; devet poena iz Eštorila činilo je njegov ukupni bodovni bilans...

Svestan da svojim rezultatima ne opravdava poverenje ekipe, Lotusov vozač je promenio pristup vožnji. Postao je obazriviji prema automobilu i poboljšanje je ubrzo postalo primetno. Ostvarenja koja su usledila pokazala su da je Brazilac bio sposoban da nauči iz svojih grešaka iz prvog dela sezone. Trku u Austriji završio je na drugom mestu, što je bio početak niza od pet uzastopnih podijuma. U Holandiji je zauzeo treću poziciju, da bi isti rezultat ostvario i na Velikoj nagradi Italije. Vrhunac drugog dela sezone dostigao je pobedom u Belgiji na Spa-Frankošampu u vremenskim uslovima koji su bili slični onima iz Portugala. Tada je već postalo potpuno evidentno da Sena nema dostojnog rivala na kiši, te da će takve trke biti jedan od njegovih glavnih aduta u godinama koje dolaze.

Niz pobedničkih postolja okončan je osvajanjem drugog mesta na britanskom Brens Heču u trci za Veliku nagradu Evrope. Bodovi koje je osvojio u pomenutih pet trka omogućili su mu da sezonu ’85. završi na respektabilnom četvrtom mestu u prvenstvu vozača. Iako je imao dosta bolji start sezone, de Anđelis je na kraju morao da prihvati poraz u unutartimskom okršaju – Sena je osvojio 38 poena, a Italijan pet manje.

foto: instagram sennamemories

Pored impresivnog tempa u mokrim uslovima Ajrton je na sebe pažnju skrenuo i odličnim vožnjama u kvalifikacijama. Turbo Reno u njegovom Lotusu isporučivao je zapanjujuću snagu (oko 1300 konja) tokom jednog brzog kruga. Sena je moć svog agregata umeo valjano da isprati – prvo startno mesto obezbedio je u sedam navrata (više od bilo kog drugog vozača te godine), dok je de Anđelis, poređenja radi, samo jednom krenuo sa pol-pozicije.

Po završetku šampionata Italijan je prešao u Brebam, a Sena je novog klupskog kolegu dobio u liku škotskog vozača Džonija Damfrisa.

U sličnom ritmu Ajrton je nastavio i naredne ’86. Zauzeo je osam pol-pozicija od mogućih 16 potvrdivši još jednom da su mu kvalifikacije jača strana. Ipak, Lotus u trkama nije bio toliko konkurentan i zaostatak za Vilijamsom i Meklarenom bio je vidljiv. Sena je imao jak start sezone; drugo mesto u Rio de Žaneiru pratila je pobeda na Velikoj nagradi Španije. Trijumf u Herezu (četvrti u karijeri) ostao je upamćen po tome što je Brazilac nadmašio Najdžela Mensela za svega 14 hiljaditinki.

Kontinuitet dobrih rezultata nastavio se i u narednim trkama. Posle osvojenih podijuma u Monaku i Belgiji Ajrton je zabeležio još jednu pobedu, ovoga puta na ulicama Detroita. Pomenuta ostvarenja stavila su Lotusovog pilota u poziciju da je nakon osam trka – tačno na polovini sezone – bio lider šampionata. Nakon toga britanski tim je popustio u formi, pa su Prost, Mensel i Pike u nastavku godine ostali nedostižni za Senu. Južnoamerički as je ponovo zauzeo četvrto mesto u plasmanu vozača, ali ovoga puta sa 55 osvojenih bodova – 17 više nego lane.

Pred početak 1987. Lotus je ušao u saradnju sa Hondom koja je u tom trenutku već pokretala šampionske bolide Vilijamsa. Damfris je posle loše sezone dobio otkaz, pa je Senin novi partner postao Hondin razvojni vozač Satoru Nakadžima.

Start nove sezone ponovo je bio vrlo dobar za Ajrtona, te se Brazilac ponovo našao na čelu generalnog plasmana posle uvodnih pet trka. U tom periodu zabeležio je dve pobede: prva je stigla u Monaku kada je drugoplasiranog Pikea ostavio čak 33 sekunde iza sebe, da bi potom drugu godinu zaredom osvojio Veliku nagradu Detroita.

foto: instagram sennamemories

Nažalost po junaka naše priče, ponovo se ispostavilo da Lotus nije u stanju da parira moćnom Vilijamsu. Iako su obe ekipe koristile Hondine turbo-agregate, razlika u kvalitetu između dva bolida i dalje je bila očigledna. Na trci u Silverstonu, prilikom čuvene Menselove pobede nad Pikeom u finišu trke, Sena i Nakadžima su zauzeli treće i četvrto mesto, ali su doživeli da ih Vilijamsovi vozači obiđu za ceo krug.

Premda je bio vrlo konstantan i gotovo redovno završavao trke na podijumu, Sena posle Detroita više nijednom nije pobedio. Prvenstvo je okončao na trećem mestu što mu je bio najbolji plasman do tada, ali je uprkos tome bio nezadovoljan. Osećajući da u Lotusu samo stagnira i da ekipa nema kvalitet za osvajanje šampionata, Ajrton je počeo da razmatra mogući odlazak iz tima.

Prilika za promenu sredine ukazala se kada je Ron Denis odlučio da sklopi aranžman sa Hondom. Ipak, put do snažnih japanskih motora vodio je preko Sene; Meklaren je morao da angažuje Ajrtona ne bi li na taj način privukao Hondu sa kojom je Brazilac imao veoma dobar odnos. Za ovakvu transfer-kombinatoriku zalagao se Alan Prost, verovatno ne sluteći da će Seninim dolaskom mnogo više izgubiti nego što će dobiti.

Dominacija Meklaren-Honde tokom 1988. već je poznata priča. Fantastični „MP4/4“ ostao je upamćen kao jedan od najboljih F1 bolida u istoriji. Sena je po prvi put dobio u ruke automobil sa kojim je mogao da se bori za titulu, ali je, za razliku od ranijih godina, sada imao i vrlo jakog kolegu na drugoj strani garaže.

Za Ajrtona je epizoda sa novim timom počela diskvalifikacijom na domaćem Gran-priju u Rio de Žaneiru (razlog: nelegalan bolid). No, već na drugoj trci u Imoli brazilski pilot stiže do svoje prve pobede u bojama Meklarena. Karavan se potom zaputio u Monako, a tamo se odigrao jedan od onih momenata koji vozača šalju direktno u legendu.

Posle starta sa pol-pozicije, Sena je u potpunosti dominirao trkom na ulicama Kneževine. Budući da je Prost na početku izgubio drugu poziciju od Gerharda Bergera, Ajrton je podizao razliku iz kruga u krug. Bergerov Ferari nije imao nikakvu šansu da prati tempo Seninog Meklarena, a na uskim ulicama Monte Karla Prost je bio zaglavljen iza austrijskog vozača, nemoćan da spreči Senino bekstvo u daljinu.

Kada se konačno rešio Ferarijevog pilota i dokopao se druge pozicije, “Profesor“ se suočio sa zaostatkom od preko 50 sekundi u odnosu na Senu. Ipak, bez obzira što mu trijumf ni na koji način nije bio doveden u pitanje, Brazilac nije ni pomišljao da uspori i rutinski privede trku kraju. Uprkos upozorenjima Rona Denisa da podigne nogu sa gasa i ne preuzima nepotreban rizik, Ajrton je nastavio da pritiska iz sve snage. U 66. krugu napravio je grešku i zakucao se u ogradu, a Prost je “ni kriv ni dužan“ odneo pobedu...

foto: instagram Autosport

„Tog dana sam shvatio da više ne vozim svesno“ – pričao je kasnije brazilski as. „Bio sam u nekoj drugoj dimenziji. Osetio sam da sam jako blizu savršenstva. Staza je za mene bila kao tunel kroz koji sam samo jurio i jurio... Dozvolio sam sebi da se previše opustim i rizikujem veliku grešku. Trebalo mi je vreme da to prebrodim. Izgubio sam malo na samopouzdanju posle tog udesa, ali sam naučio lekciju iz toga. Postepeno sam se oporavljao od tog događaja, ali me je sve to samo ojačalo“ – opisao je Sena momenat koji mu je zauvek promenio svest.

Mnogi su i danas skloni verovanju da je ta trka za Ajrtona značila mnogo više od pobede i osvajanja devet bodova. To je sve za njega bila samo suvoparna statistika. Senina suština bila je dominacija, ubedljiva pobeda, neprekidna vožnja na granici, najveća moguća brzina tokom svakog trenutka provedenog u bolidu... Ona jedna hiljaditinka koju je tražio iznova i iznova.

Alan Prost je o tome rekao: „Nije hteo samo da me pobedi. Hteo je da me ponizi. Hteo je da bude apsolutno superioran, mnogo jači, mnogo bolji... i upravo to je bila njegova slabost“.

Bila je to Senina poslednja trka u Monaku na kojoj nije pobedio. Sa pet uzastopnih trijumfa u narednim godinama dostići će cifru od ukupno šest pobeda na ovoj stazi, po čemu je ostao neprikosnoven.

Brazilac i Francuz nastavili su da melju rivale tokom sezone. Odneli su 15 pobeda, a jedina trka u kojoj nisu trijumfovali bila je Velika nagrada Italije.  Savršen skor sprečen je dvostrukim odustajanjem u Monci, a pobedu je odneo Berger ispred Alboreta. Dvostruki trijumf Ferarija na domaćem terenu mnogi mistično vezuju za smrt Enca Ferarija koji je preminuo nepunih mesec dana pre trke...

Na kraju, pravilo “jedanaest najboljih rezultata“ o kojem je već bilo reči donelo je Seni prvu šampionsku titulu. Čak i danas ima onih koji ovako osvojen šampionat osporavaju jer je Prost, osim odustajanja u Silverstonu i Monci, sve ostale trke završio na nekom od prva dva mesta. Kada se njegov bilans “pročistio“ od pet najlošijih plasmana tokom sezone, francuski vozač je morao da se odrekne čak tri druga mesta, što je u zbiru iznosilo 18 bodova. Seni su, sa druge strane, “obrisana“ pomenuta odustajanja u Monci i Monaku, kao i diskvalifikacija iz Brazila, uz još po jedno četvrto i šesto mesto – sve ukupno tek četiri poena.

foto:instagram mclaren

Ipak, svako mozganje o (ne)zasluženosti osvajanja šampionske titule na takav način prekida, ako ništa drugo, Prostova izjava da je Ajrton „zasluženo prvak sveta“. Ovde ne bi bilo loše imati na umu i to da je Brazilac zabeležio jednu pobedu više od svog rivala (8 prema 7). No, ono što je najimpresivnije kod Sene je neverovatan rezultat u kvalifikacijama: Brazilac je čak 13 puta bio najbrži tokom subotnje sesije. Bio je to apsolutni rekord po broju osvojenih pol-pozicija u toku jedne sezone.

Međutim, iako je tada još uvek sve delovalo vrlo skladno među timskim kolegama, vatra je otvorena naredne godine.

Uvod u sukob bila je Prostova već pomenuta epizoda sa Kavamotom u međusezoni. Tako je Francuz još pre početka ’89. bio svestan da se u timu manje-više sve vrti oko Seninih interesa – barem iz ugla Honde. Stvar se dodatno pogoršala kada je sezona počela, a karavan Formule 1 stigao u Imolu na drugu trku sezone.

Meklarenovi vozači postigli su neku vrstu džentlmenskog sporazuma pre Velike nagrade San Marina. Taj dogovor je podrazumevao da će vozač koji bude imao bolji start imati prednost, te da ga ovaj drugi neće napadati tokom prvog kruga trke. Kada je Sena odlično krenuo sa pol-pozicije i poveo trku, sve je teklo po planu. Međutim, posle teškog udesa Gerharda Bergera trka je zaustavljena u četvrtom krugu.

Kada je došlo vreme za nastavak, Prost je na ponovnom startu krenuo bolje od kolege i iz prve krivine izašao kao lider. Ipak, ostao je neprijatno iznenađen kada ga je Ajrton pretekao i povratio vođstvo nekoliko trenutaka kasnije. Brazilac je osvojio trku, a “Profesor“ ga je optužio za nepoštovanje timskog dogovora.

foto: instagram sennamemories

Senino obrazloženje bilo je da je sporazum važio samo za start trke, dok za eventualni restart ništa nije bilo dogovoreno. Prost ovakvo objašnjenje nije prihvatio i dvojica pilota su nakon te trke prestala da razgovaraju.

U nastavku sezone Ajrton je uglavnom bio brži. Izjednačio je svoj rezultat od 13 pol-pozicija iz prethodne sezone i trijumfovao šest puta. Prost je, sa druge strane, tek u dva navrata bio najbrži u kvalifikacijama, a pobedio je na četiri trke. Međutim, Sena je prednost u brzini često sticao nauštrb bolida, pa su kvarovi motora, menjača i drugih komponenti bili vrlo česti. Tokom sezone zabeležio je čak sedam odustajanja – naspram Prostova tri – pa je francuski vozač bio taj koji se poslednji smejao.

Kontroverzni incident iz Japana kada je Prost (ne)namerno izazvao sudar sa svojim velikim rivalom ozvaničio je Alanovu treću šampionsku titulu. Ipak, Senina srčanost, borbenost i želja za pobedom je na stazi Suzuka došla do svog punog izražaja po ko zna koji put. Brazilac je još jednom demonstrirao sve ono zbog čega su ga navijači obožavali. Pobeđivao ili gubio – činio je to ostavljajući, fudbalskim rečnikom, “srce na stazi“.

foto: instagram sennamemories

Nakon kontakta u poslednjoj šikani Prost je odmah napustio bolid verujući da su i on i njegov kolega eliminisani iz trke. Takav ishod je Francuzu garantovao osvajanje šampionata, ali Ajrton je odbio da se preda. Uz pomoć redara, vratio se na stazu (istina, spornim putem) i potom ceo naredni krug odvezao sa oštećenim prednjim krilom. Tek nakon toga je otišao u boks na sanaciju štete. I bez obzira što je u svemu tome izgubio ko zna koliko dragocenog vremena – na kraju je prvi prošao kroz cilj. Po zameni prednjeg krila vratio se na stazu kao drugi, iza Alesandra Naninija, ali je u poslednjih nekoliko krugova uspeo da slomi otpor italijanskog vozača.

Usledila je već pomenuta diskvalifikacija posle trke zbog „neregularnog povratka na stazu“. Jedan retko viđeni vozački fanatizam rezultatski nije adekvatno nagrađen. No, do sada smo verovatno naučili da se utkanost u legendu ne stiče samo trofejima; Sena je tamo svoje ime upisao (pre svega) svojim načinom vožnje i nepokolebljivim duhom. No, do sada smo verovatno naučili da se utkanost u legendu nestiče samo trofejima; Sena je tamo svoje ime upisao (pre svega) svojim načinom vožnje i nepokolebljivim duhom.

Posle dve godine turbulencija unutar Meklarena, Sena je od 1990. konačno imao “mir u kući“. Prost je otišao u Ferari, a upravo iz italijanskog tima se u pravcu Vokinga zaputio Berger. Austrijanac je bio timski igrač i po Senu mnogo “zdraviji“ klupski kolega od Prosta. No, rivalitet sa francuskim vozačem nastavio se i u novoj sezoni.

Ajrton je do Velike nagrade Japana zabeležio šest pobeda (jednu više od Prosta) i na dve trke pre kraja imao je devet poena više od “Profesora“. Sećanja na prošlogodišnja zbivanja na Suzuki bila su i te kako sveža. No, matematika je jasno govorila da bi u slučaju istovetnog ishoda trke titula ovoga puta otišla Seni.

Brazilac je kvalifikovao na prvo mesto tik ispred Prosta. Međutim, Meklarenov as je bio nezadovoljan krajnje čudnom odlukom sudija da pol-pozicija bude smeštena na “prljavu“ stranu staze. U takvoj situaciji, vozač koji startuje sa drugog mesta imao bi prednost idealne trkačke putanje i potencijalno bolji početak trke. Za Senu je to u ovom slučaju značilo nešto što bismo mogli nazvati “Pirova pol-pozicija“; start sa prvog mesta bio je više hendikep nego prednost.

Naravno, uvek buntovni Ajrton odbio je da se pomiri sa ovakvom odlukom. Posle kvalifikacija je tražio od stjuarda da izmene spornu odredbu. Njegov zahtev je prvobitno prihvaćen, da bi na intervenciju predsednika FISA Žan-Mari Balestrea ipak bio odbačen. Imajući u vidu prijateljski odnos Balestrea i Prosta, Sena je smatrao da je žrtva zakulisanih igara. Revoltiran celom situacijom, odlučuje da postupi kao buntovni pravednik.

Ili pravedni buntovnik. Kako ko više voli.

Prost je, donekle očekivano, iskoristio bolje prijanjanje koje mu je omogućio start sa čiste strane staze. Još pre prve krivine bio je za celu dužinu bolida ispred Sene. I onda, na ulasku u krivinu 1, brazilski as se u punoj brzini zakucava u Prostov bolid katapultirajući ga sa staze. Trka je za obojicu bila završena, a Sena je po drugi put postao šampion sveta.

foto: instagram sennamemories

Do takvog Ajrtonovog poteza doveo je niz događaja: sudar iz prethodne sezone, prateća diskvalifikacija i posledično izgubljen šampionat, te Balestreova sabotaža Senine pol-pozicije u subotu... Uz neizbežni animozitet, vozački i ljudski, koji su Sena i Prost osećali jedan prema drugom.

Činjenica je da je tako nešto u današnjoj Formuli 1 apsolutno nezamislivo. Takođe je kristalno jasno da se čitava neprijatnost (što je vrlo blaga reč) mogla izbeći uz malo više pameti. Namerni sudari i eventualne povrede ili smrtni ishodi definitivno nikome nisu potrebni; pa ipak, vrlo loše vođenje trkačkog vikenda u Japanu 1990, kao i nepostojanje odgovarajuće sankcije za “nokaut“ kakav je izveo Sena, govore nam o tome koliko je sport još uvek bio nedorastao zadatku u to vreme.

Krajem godine, ser Džeki Stjuart je uradio intervju sa Senom. Škotlanđanin je tom prilikom pokrenuo temu koja je razgovor odvela u žustru raspravu. Navodeći brojne incidente u kojima je brazilski vozač učestvovao proteklih godina, Stjuart je izneo konstataciju da je Ajrton imao više sudara na trkama od svih prethodnih šampiona.

„Kako trostruki svetski šampion može da kaže tako nešto?“ – čudio se Sena.

„Biti trkač znači trkati se sa drugima. Ako vidiš prostor da prestigneš vozača koji se nalazi ispred tebe, a ne pokušaš preticanje, od tog momenta više nisi trkač“ – glasio je Senin odgovor na kritike po pitanju agresivne i opasne vožnje.

Zbog takvog stava, kao i odlučnosti da uzima pravdu u svoje ruke onda kada smatra da je to neophodno, Ajrton nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Za jedne je bio (i ostao) predmet obožavanja, za druge je i danas meta osude.

Na ulasku u sezonu 1991. Sena i Prost su ponovo viđeni kao glavni pretendenti na šampionsku titulu. Međutim, Ferari je doživeo težak pad, te je “Profesor“ imao tešku sezonu u kojoj nijednog trenutka nije bio u priči za tron. Kao Senin najozbiljniji izazivač pozicionirao se Najdžel Mensel iz redova Vilijamsa.

Početak sezone nije nagoveštavao da će Ajrton imati ikakvu prepreku na putu do treće titule. Posle četiri trke imao je savršen učinak – četiri pol-pozicije, četiri pobede i maksimalnih 40 bodova na svom kontu. Prost je bio prvi pratilac, ali je zaostajao čak 29 poena za Meklarenovim pilotom.

Od šeste trke u Meksiku Vilijams je uhvatio ritam. Britanski tim je imao puno problema sa pouzdanošću u uvodnim trkama, pa je Senina prednost u tom trenutku delovala nedostižno. Ipak, tada je krenuo Menselov uspon, tako da je engleski as ubrzo značajno smanjio zaostatak u generalnom plasmanu. Posle devete runde u Nemačkoj, Ajrton je bio na čelu šampionata, ali je “Lav“ prišao na svega osam poena zaostatka i borba za šampionsku titulu se otvorila.

U drugom delu sezone koja se sastojala iz 16 trka Vilijams je uglavnom imao brži bolid od Meklarena. Sena je pobeđivao kada bi mu se ukazala prilika, ali i uspevao da ograniči štetu u situacijama kada mu je Mensel bio van domašaja. Za razliku od nekih ranijih sezona, Brazilac je uspevao da bude vrlo konstantan tokom čitave godine. O tome dosta govori podatak da je tokom ’91. odustao samo dva puta – takav kontinuitet nije baš bio prisutan u prethodnim godinama.

foto: instagram sennamemories

Upravo ta osobina je prelomila u Seninu korist. Mensel i Vilijams su, uprkos generalno konkurentnijem paketu, prokockali šansu za titulu time što su u par navrata sami sebe pobedili. Kombinacija tehničkih problema, lošeg rada u boksu i vozačkih grešaka odvela ih je u poraz. Ajrton je krunu obezbedio na pretposlednjoj trci sezone u Japanu; bila je to peta godina zaredom da je pitanje šampiona formalno rešeno na stazi Suzuka.

Po osvajanju treće šampionske titule Sena je razmatrao mogućnost odlaska iz Meklarena. Još tokom sezone je skretao pažnju svojoj ekipi da nije u potpunosti zadovoljan bolidom (prvenstveno Hondinim novim V12 motorom). Mamila ga je opcija prelaska u Vilijams za koji je ispravno procenio da će u bliskoj budućnosti biti najjača ekipa na gridu. Na kraju je prevladao osećaj lojalnosti prema Meklarenu i Hondi, pa je sezonu 1992. dočekao u starom okruženju.

Sumnja i strahovi su se obistinili čim je sezona počela. Vilijams je bio u svojoj ligi, apsolutno neuhvatljiv za ostale timove, a Najdžel Mensel se prošetao do svoje jedine šampionske titule. Senina sezona je bila vrlo “mršava“ – pobedio je tri puta, a samo jednom startovao sa pol-pozicije. Uz nedostatak odgovarajuće brzine, Meklarenov bolid je patio i od loše pouzdanosti, pa je Brazilac uknjižio sedam odustajanja. Konačan skor: četvrto mesto u plasmanu vozača sa 50 osvojenih bodova. Definitivno daleko ispod željenog nivoa...

Vilijams je po završetku sezone okončao saradnju sa svojim dotadašnjim vozačima Menselom i Patrezeom. Ajrton je tu video svoju šansu da sedne u moćni „FW15C“, ali je Reno kao dobavljač motora insistirao na angažovanju Alana Prosta (po nacionalnoj liniji) za 1993. Pri potpisivanju ugovora Francuz je stavio veto na Senin dolazak ne želeći da ponovo deli tabor sa omraženim rivalom. Tako je drugo vozačko mesto u Vilijamsu dobio Dejmon Hil, a Sena je Prosta okarakterisao kao „kukavicu“.

Nemajući kud, Ajrton je nastavio svoju avanturu sa Meklarenom. Honda se po završetku prethodne sezone povukla iz sporta, te je Ron Denis krenuo u potragu za novim partnerom. Nakon što je pokušaj dogovora sa Renoom propao, uspostavljena je saradnja sa Fordom. Osmocilindrični agregati američke kompanije nisu bili najvišeg kvaliteta, ali su u datoj situaciji predstavljali iznuđeno rešenje.

Premda nije imao preterano visoka očekivanja, Sena je na kraju imao veoma dobru sezonu. Na otvaranju u Južnoj Africi osvojio je drugo mesto, da bi potom pobedio na svojoj domaćoj trci u Sao Paulu. Treća runda šampionata održana je na britanskom Donington parku kao Velika nagrada Evrope, a Ajrtonov veličanstveni trijumf prepričava se decenijama kasnije.

foto: instagram sennamemories

Pošto je dobar deo dana pre trke padala kiša, vozače je na startu dočekala mokra staza. Svako malo bolje upućen znao je da je to Senin teren i da Brazilac ima “zicer“ za pobedu. Meklarenov vozač je očekivanja u potpunosti ispunio.

Prilikom starta sa četvrtog mesta Ajrton je izgubio jednu poziciju, pa je iz prve krivine izašao kao petoplasirani. Međutim, već do kraja prvog kruga uspeo je da pretekne četiri vozača ispred sebe i nađe se na čelu. Redom je obilazio Mihaela Šumahera, Karla Vendlingera, Dejmona Hila i na kraju Alana Prosta – sa lakoćom kakvu je teško i razumeti i opisati. Delovalo je kao da je za Senu staza suva dok ostalima pada kiša. Na kraju drugog kruga brazilski vozač je imao prednost veću od četiri sekunde. Posle četiri kruga razlika je iznosila sedam sekundi, a potom je nastavila da raste i u narednim krugovima...

Kako je vreme bilo promenljivo, te je kiša u više navrata stajala i ponovo počinjala, trka je bila i taktički veoma zahtevna. Svaka promena uslova na stazi iziskivala je od vozača ispravan izbor odgovarajuće komponente guma; sa pneumatika za mokro prelazilo se na gume za suvu stazu i obrnuto. Usled navedenog, vozači su išli u boks čak i do sedam puta.

U takvim uslovima najbolje se snašao “Kišni čovek“. Meklarenov as je odneo ubedljiv trijumf ostavivši ostatak karavana daleko iza sebe. Drugoplasirani Hil prošao je ciljem minut i dvadeset tri sekunde posle Ajrtona, a trećeplasirani Prost kasnio je za čitav krug.

foto: instagram sennamemories

„Učinio je da svi ostali izgledaju glupo“ – komentarisao je kasnije Gerhard Berger Senino izdanje iz Doningtona. Po opštoj oceni ljubitelja Formule 1, bio je to jedan od najboljih nastupa po kiši u istoriji “najbržeg cirkusa“. Poseban akcenat stavljen je na prvi krug trke koji je Brazilac odvezao čudesno.

Posle dve pobede u prve tri trke usledilo je Ajrtonovo odustajanje u Imoli, a zatim druga pozicija u Španiji. Šesta trka sezone bila je Velika nagrada Monaka, trka koju je Sena verovatno najviše voleo.

Treće startno mesto baš i nije obećavalo trijumf na uskoj uličnoj stazi. Alan Prost je sa pol-pozicije svakako bio favorit, ali je pogrešio na samom početku: krenuo je pre vremena (tzv. “jump start“) i zaradio kaznu “stop&go“. Pomenuti kiks izbacio ga je iz borbe za pobedu, a vođstvo je preuzeo tada mladi Mihael Šumaher. Nakon što je nemački vozač posle kvara na bolidu morao da odustane od trke, na čelu se našao Sena. Brazilac je do kraja odradio rutinski posao i došao do rekordnog šestog trijumfa na ulicama Kneževine.

Kuriozitet je da je Ajrton pomenuti rekord “preoteo“ od Grejema Hila čiji je sin Dejmon trku završio na drugoj poziciji. Hil mlađi se posle trke obratio Seni:

„Čestitam, Kralju Monaka. Da je moj otac živ, sigurno bi prvi prišao da Vam čestita na ovom uspehu“.

Posle šest trka u novoj sezoni brazilski as je zauzimao vodeću poziciju u generalnom plasmanu vozača. S obzirom na evidentnu superiornost Vilijamsovog bolida, takvo stanje stvari je bilo prilično iznenađujuće. “Profesor“ Prost, povratnik u “najbrži cirkus“, bio je veliki favorit pred početak sezone, ali je nakon Monte Karla imao zaostatak od pet poena za svojim ljutim rivalom.

Od naredne trke u Kanadi Francuz je prebacio u višu brzinu, pa se na kraju ipak domogao četvrte šampionske titule. Sena je tokom ’93. ostvario ukupno pet pobeda što je bilo dovoljno za drugo mesto u prvenstvu. Iako je senzacija u borbi za trofej izostala, Meklarenov pilot je mogao da bude vrlo zadovoljan onim što je pružio.

U Adelaidi na Velikoj nagradi Australije stavljena je tačka na najveće rivalstvo u istoriji Formule 1. Prost je odvezao svoju poslednju trku, a Sena ga je zagrlio na ceremoniji dodele pehara (Sena je pobedio, Prost završio drugi). Odlazak velikog “Profesora“ značio je zatvaranje jednog poglavlja, a Ajrton je kasnije priznao da je tek tada shvatio koliko će mu njegov žestoki suparnik nedostajati. Brazilac je napomenuo da je Prost u velikoj meri uticao na njegovu motivaciju tokom godina trkanja u “najbržem cirkusu“. Sve ratne sekire su zakopane, a odnos dvojice danas legendarnih asova vratio se na nivo iz perioda pre ’89.

Pored Alanovog penzionisanja, poslednja trka ’93. je za Senu bila emotivna i zbog rastanka sa Meklarenom. Posle šest godina uspešne saradnje došlo je vreme za novi početak – Ajrton će od naredne godine biti deo Vilijamsa.

Preseljenje u tabor aktuelnih šampiona bio je potez koji se očekivao već neko vreme. Javnost je bila gotovo jednoglasna u oceni da je brazilski as apsolutni favorit u 1994. Povlačenjem Alana Prosta, a nešto ranije i Najdžela Mensela i Nelsona Pikea, Formula 1 je prošla kroz prirodni proces smene generacija. Sena je u tom trenutku figurirao kao daleko najveća zvezda na F1 nebu i poslednji preostali predstavnik “stare garde“ – proslavljenog kvarteta koji je svojim uspesima obeležio proteklu deceniju. U novim okolnostima, Ajrton je sada glavnu konkurenciju imao u svom partneru iz tima Dejmonu Hilu, te vozaču Benetona Mihaelu Šumaheru. No, i pored zavidnih veština koje su engleski i nemački pilot do tog momenta predstavili svetu, malo ko je u njima video ozbiljnu pretnju po Senine ambicije; bogato iskustvo bilo je na strani trostrukog svetskog prvaka.

foto: instagram sennamemories

Ispostavilo se da stvari neće ići sasvim glatko.

Ajrton je od početka Vilijamsove dominacije ’92. bio veliki kritičar aktuelnog tehničkog pravilnika. Kako je Brazilac smatrao, sport je upao u problem prevelikog uticaja tehnologije nauštrb umeća vozača. Bez ikakve sumnje, kvalitetan automobil je u svakom trenutku istorije Formule 1 bio od izuzetnog značaja za uspeh. Ipak, prema Seninom tumačenju, stvari su početkom devedesetih otišle predaleko u tom području.

Kao rezultat ovakvih pritisaka, Svetska automobilska federacija je u međusezoni zabranila elektronska pomagala. Sa ciljem da se istakne veća uloga vozača, iz upotrebe su izbačena neka od rešenja koja su timovi implementirali proteklih godina. Stavljena je zabrana na aktivno oslanjanje, kontrolu trakcije i ABS (sistem protiv blokiranja točkova). Ovim promenama je najviše bio pogođen upravo Senin Vilijams koji je pomenute elemente razradio do perfekcije tokom ’92. i ’93.

Već na zimskim testiranjima uvideli su se efekti najnovijih tehničkih direktiva. Ajrtonovi rezultati nisu bili impresivni, a novi automobil „FW16“ nije prikazivao željene karakteristike.

„Imam veoma negativan osećaj po pitanju upravljanja automobilom, kao i vožnjom na limitu. Delom je to vezano za ukidanje elektronskih pomagala“ – komentarisao je Sena svoje utiske iz predsezone. Iako je bio najveći glasnogovornik pomenute promene, sada je izrazio svoju zabrinutost po pitanju bezbednosti vozača. Kako je govorio, problem je bio u tome što su brzine bolida sada postale previsoke. Pored uklanjanja elektronskih pomagala, neophodno je bilo redukovati i brzine koje su dostizane njihovom primenom – a to nije učinjeno.

„Plašim se da će ovo biti sezona sa mnogo teških incidenata. Usuđujem se da kažem da ćemo biti veoma srećni ako se ne desi nešto ozbiljno“ – upozoravao je Ajrton na moguće vrlo teške posledice.

Nažalost, za ono na šta je skretao pažnju nije bilo previše sluha.

Senin početak sezone bio je težak. Na premijeri u Sao Paulu zauzeo je prvo startno mesto, ali trku nije uspeo da završi. Izgubio je vođstvo od Šumahera, da bi potom u pokušaju da povrati prvu poziciju od mladog Nemca preforsirao i napravio grešku. Ni na narednoj trci nije bolje prošao. U kvalifikacijama za Veliku nagradu Pacifika (u japanskom gradiću Aida) Ajrton je ponovo bio najbrži, ali je njegova trka bila gotova već u prvoj krivini kada ga je udario Ferarijev vozač Nikola Larini.

foto: instagram sennamemories

Bio je to Senin najgori start sezone u karijeri. Iako je bio veliki favorit pred početak prvenstva, posle dve trke nije imao nijedan bod što mu se nikada ranije nije desilo. Velika nagrada San Marina je trebalo da bude prekretnica, čak je i sam Brazilac rekao kako je Imola mesto gde će njegova sezona „zaista početi“. Umesto toga, usledio je scenario kakvog se ne bi postideo ni najmaštovitiji tvorac nekog horor filma.

Već na početku vikenda u Imoli zabeležene su ružne scene. Rubens Barikelo je doživeo težak incident tokom treninga u petak. Usled zadobijenih povreda, mladi Brazilac je bio primoran da propusti glavni deo takmičarskog programa. Nažalost, bio je to samo uvod u ono najgore.

Na subotnjim kvalifikacijama Sena je stigao do još jedne pol-pozicije, ali je sportska strana događaja pala u potpuno drugi plan. Austrijski novajlija Roland Racenberger izleteo je sa staze nakon što je sa njegovog bolida otpalo prednje krilo. Udarac u ogradu bio je vrlo jak i vozač ekipe Simtek je u teškom stanju prevezen u bolnicu. Povrede glave i kičme bile su fatalne i momak iz Salcburga je ubrzo proglašen mrtvim.

Kao i svi, i Sena je bio utučen, te je čak razmišljao o mogućnosti da ne nastupi u trci. Ipak, on je bio profesionalac, pa je, prinuđen da potisne svoje emocije, odlučio da vozi.

U nedelju popodne više ni on nije bio među živima.

Na početku sedmog kruga Vilijamsov vozač je izleteo sa staze u krivini „Tamburelo“ i udario u betonski zid. Prilikom udesa stradala je prednja osovina čiji je deo poleteo kroz vazduh i pogodio Senu pravo u glavu. Lekarska služba je brzo reagovala, ali uzalud – spasa nije bilo...

Zavesa je spuštena. “Žuta kaciga“ je otišla u večna lovišta.

foto: instagram sennamemories

Šta je ostalo iza legendarnog Brazilca? Tri titule šampiona sveta? Četrdeset jedna pobeda? Osamdeset podijuma i u trenutku smrti rekordnih 65 pol-pozicija? Šest slavljeničkih nastupa u Monte Karlu (takođe rekord, aktuelan i trideset godina nakon pogibije)?

Sve to – i mnogo više.

Sena je i Monako, Eštoril, Donington... i niz drugih stvari koje nisu predstavljene kroz brojeve.

Sena je i rivalstvo sa Alanom Prostom – najpoznatije i verovatno najintenzivnije u istoriji “najbržeg cirkusa“. I sve što je iz tog rivalstva proizilazilo. Borba, pobeda i poraz. Toplina, netrpeljivost i pomirenje.

„Deo mene umro je zajedno sa njim“ – reči su velikog “Profesora“. Reči koje otkrivaju snagu Seninog uticaja na karijeru i život francuskog vozača.

Zbog svoje harizme, retko viđene atrakcije koju je prikazivao na stazi i želje za pobedom Ajrton je bio megapopularan među navijačima. Status legende stekao je još za života, da bi po svojoj (preranoj) smrti postao – besmrtan.

Veliko srce nije bila Senina karakteristika samo na stazi, već i van nje. Sa detaljima njegovog humanitarnog rada javnost je imala prilike da se upozna posle tragedije u Imoli. Posebno dirljiv momenat za sve bila je austrijska zastava pronađena u Ajrtonovom kokpitu nakon fatalnog udesa. Nije teško pogoditi da je Brazilac nameravao da je razvije na podijumu posle trke u čast Rolanda Racenbergera, stradalog dan ranije...

Svi znamo koliko je teško biti sportska ikona u Brazilu ukoliko niste fudbaler. No, Ajrton je uprkos tome uspeo da pronađe put do srca svojih zemljaka. O tome svedoči i brojka od preko pola miliona ljudi na njegovoj sahrani.

Iako statistički nije najuspešniji vozač čak ni u svojoj eri (Prost ima više titula i pobeda), u srcima svojih simpatizera Sena nikada neće biti nadmašen. Delom je to tako i zbog smrti koja je njegovu karijeru naprasno prekinula, sprečivši ga da možda postigne i više. Brazilac je u trenutku pogibije imao 34 godine, ne dajući nikakav nagoveštaj da bi u skorije vreme mogao da prestane sa trkanjem. Ipak, bez obzira na njegovu tadašnju perspektivu, brojke su u svakom slučaju relativne i zavise od mnogo faktora. Statistika, ma kakva da je, može da se tumači kao nerealna i da bude osporavana, ali Ajrtonove vožnje se pamte.

A one su bile rezultat Seninog jedinstvenog poimanja trkanja, odraz praktikovanja filozofije koja je priznavala jedino uspeh:

„Biti drugi znači biti prvi među gubitnicima“.