Šta će biti sa Sebastijanom Fetelom? (II deo)

Izvor: Instagram vettelofficial

 

 Početak slobodnog pada

Ako je do tada mogao da se žali na Mercedesovu dominaciju, Fetel u 2018. više nije imao pravo na to. Dobio je ono što mu je trebalo – konkurentan bolid koji je tokom većeg dela sezone bio čak i za nijansu bolji od Mercedesa. I upravo ta činjenica mu, lično sam uveren, sve do današnjeg dana zadaje glavobolju. Zašto?

Nemački as je dobro počeo sezonu, pobedio je na prve dve trke i generalno bio na visokom nivou sve do svog domaćeg Gran-prija – Velike nagrade Nemačke. Par sitnijih grešaka napravio je i ranije tokom sezone, ali ona koju je načinio na vlažnom Hokenhajmu bila je daleko najveća (i najskuplja) do tog dela sezone. Da je na Fetela ostavila negativne mentalne posledice, nema nikakve sumnje – ali lično smatram da je do Sebastijanovog naglog pada u formi nakon 2018. uticao niz događaja – a ne samo jedan, gorepomenuti, koji se često pripisuje kao ključni momenat u karijeri nemačkog vozača.

Primera radi, svega sedam dana kasnije odvezao je prilično dobru trku na Hungaroringu koju je završio na drugoj poziciji, čime je okončao prvi deo sezone. Po povratku sa letnje pauze, odneo je pobedu u Belgiji i delovalo je da je nesrećni Hokenhajm makar delimično uspeo da “svari“ i da se koncentriše na nastavak sezone. Da se na tom incidentu zaustavio, možda bi se i dokopao krune u 2018. Međutim, trka u Italiji, domaća za njegov Ferari, deluje kao prekretnica, ne samo u sezoni, već i u nastavku Fetelove karijere. Taktički traljavo odrađen start od strane Ferarija, koji je doveo do oštrog i u tom trenutku prilično nepotrebnog duela njegovih vozača, srušio je Fetelove iluzije i praktično ugasio šampiona u njemu. Način na koji je Luis Hamilton iskoristio međusobni duel Raikonena i Fetela u prvom krugu, te na koji je školski obišao Nemca pritom ga nateravši da napravi grešku, okrene se na stazi i padne na začelje – bio je so na ranu sa Hokenhajma. Hamilton je do kraja trke savladao i Raikonena i kao relativni autsajder odneo veliku pobedu – to je detalj koji je promenio Fetelovu psihu i karijeru mu okrenuo nizbrdo.

Izvor: Instagram vettelofficial

Neko će se možda zapitati – a odakle takav zaključak? Odgovor pronalazim u dvema stvarima. Prva je očigledan pad Sebastijanove forme koji u 2019. godini više nije ličio na šampiona, pogotovo ne četvorostrukog, a o 2020. da ne govorimo – tu je bio senka čak i solidnog vozača. Druga stvar, koja se hronološki poklapa sa prvom, odnosi se na ponašanje Nemca i njegove izjave iz tog perioda. Kroz intervjue posle kvalifikacija i trka primetno je bilo odsustvo nekadašnjeg žara (izuzetak: VN Kanade 2019.) i nerviranja zbog poraza – Nemac se još u svojim ranim godinama u “najbržem cirkusu“ pokazao kao prilično temperamentan karakter, kao čovek koji teško podnosi poraze. Od 2019. godine Sebastijanove reakcije na neuspehe bile su znatno blaže, izrazi lica govorili su da u sebi nosi muku, ali bez uobičajenih vatrenih reakcija kakvima je do tada bio sklon. Na sve se nadovezuju i njegove, od tada, sve češće pohvale na račun Luisa Hamiltona – često naglašavanje kako je Englez „briljantan vozač, najveći u našoj generaciji“, uz neizbežno poređenje Luisa sa Šumaherom. Sebe je iz te priče potpuno izostavljao. Da li je Fetel, posle nekoliko teških momenata i poraza od Hamiltona, negde u svojoj glavi prihvatio saznanje da je Britanac bolji vozač od njega? Nema sumnje da je kod svakog vrhunskog sportiste prisutno ogromno samopouzdanje i verovanje da je u svojoj oblasti najbolji – međutim, kod Fetela se, od pomenutog perioda, to uopšte više ne primećuje. Nemac deluje kao da se pomirio sa sudbinom da je svoje limite dostigao. Nije mu pomoglo ni to što mu je novi timski kolega kojeg je dobio na početku 2019. – Šarl Lekler – zadavao ozbiljne glavobolje gotovo redovno uspešnijim nastupima od Nemca, uprkos manjku iskustva u odnosu na četvorostrukog šampiona. Sve ovo prepoznao je i Ferari koji je vrlo brzo na mladog vozača iz Monaka bacio sve karte, a Fetela po završetku 2020. ostavio bez angažmana. Sve su glasnije bile i priče o penziji s obzirom da je Seb u međuvremenu već uveliko zakoračio u četvrtu deceniju života, ali je Fetel ipak odlučio da ostane na gridu i posle otkaza u Ferariju, a novo odredište bio je Aston Martin. Dobar potez?

Izvor: Instagram vettelofficial

Pre svega iznuđen, treba naglasiti. Slobodnog mesta u jačim ekipama nije bilo, a od preostalih opcija Aston Martin je najviše obećavao. Ipak, na obećanjima je sve i ostalo. Brdo novca (vlasnik kanadski multimilijarder Lorens Strol), tehnička saradnja sa Mercedesom, dovođenje pojedinih inženjera iz nemačkog tima, Toto Volf koji kupuje deonice Aston Martina, potpis Fetela kao četvorostrukog prvaka... Sve u svemu – mnogo pompe, a rezultata nigde. Ako se za prosečnost u kojoj se britanska ekipa nalazila tokom 2021. godine može naći opravdanje u vidu priprema za radikalnu promenu pravila koja je nastupila na kraju godine – izgovora za katastrofalan početak 2022. nema. Fetel je jednu sezonu “potrošio“ u prosečnom bolidu, pritom se mučeći i da nadigra svog timskog kolegu Lensa Strola, a sve u iščekivanju da će u 2022. dobiti pobednički bolid. Međutim, nakon tri trke u novoj sezoni stanje je poražavajuće – Aston Martin je jedini tim na gridu bez osvojenih bodova, a Sebastijan je čak bio prinuđen da preskoči prve dve trke u Bahreinu i Saudijskoj Arabiji usled zaraze koronavirusom. Kada se konačno pojavio na stazi, u Australiji, na treninzima i kvalifikacijama imao je mnoštvo problema sa bolidom te je zbog učestalih kvarova proveo vrlo malo vremena na stazi. Trku je okončao tako što je napravio grešku u krivini 4 i završio u zidu sa oštećenim bolidom. Zar je to početak nove sezone (potrebno naglasiti: nove ere) kojem se Nemac nadao?

Fetel ima 35 godina. U svojoj kolekciji poseduje četiri šampionske krune, ali poslednja je osvojena još 2013. godine. Tada je još vreme bilo pred njime i juriš na nove uspehe je bio moguć, a pompezno zvanje “naslednika Mihaela Šumahera“  i te kako imalo smisla. Danas, devet godina kasnije, jasno je da je teret takvog zvanja bio pretežak za Fetela. Nekom ozbiljnijem poređenju sa Mihaelom Šumaherom, te u međuvremenu novonastalim najuspešnijim vozačem svih vremena Luisom Hamiltonom, ruku na srce, nema mesta. Ono što se očekivalo od njega po završetku 2013. godine nije ispunjeno. Sebastijan nije na zadovoljavajućem nivou, a trenutni angažman u Aston Martinu, kombinovan sa godinama koje su ga već sustigle, ukazuje da je njegovo vreme u Formuli 1 prošlo. Jer, sa britanskim timom, sada je jasno, ne može da postigne nikakve ozibiljnije rezultate, a ponuda jačih ekipa – nema.

Da li je 2022. “labudova pesma“ za Sebastijana u “najbržem cirkusu“? Niti forma, niti motivacija, a ni krštenica ne idu u prilog tome da bi Fetelov dalji boravak u Formuli 1 imao nekog preteranog smisla. Naravno, Nemac ima puno moralno i svako drugo pravo da se drži bogatog ugovora u kojem se nalazi, stečenog na osnovu svojih nekadašnjih uspeha, ali vožnja primarno zbog novca, ma koliko visoka suma bila u pitanju, isključuje sve jasne sportske aspekte i motive nastavka karijere, što rezultatski ne obećava apsolutno ništa. Iz svega navedenog, utisak je da se jedna velika, bogata i uspešna karijera polako i zvanično gasi – suštinski je ugašena još 2018. godine.

Izvor: Instagram vettelofficial

Neki veliki kambek bio bi divna priča i sa ljudske strane treba joj držati palčeve. Da li će ikada biti ispričana, ne zna se. Bilo bi pravo čudo da joj budemo svedoci. Ali i ako se ona nikada ne desi, kada budemo spuštali zavesu na Sebastijanovu karijeru, to ćemo činiti sa setom. Zato, uživajmo do kraja godine, dok smo još u prilici da gledamo “Super Seba“ na stazi. Čak i u trenutnom izdanju, vozač iz Hepenhajma oko sebe nosi auru šampiona, koja nikada ne može, niti će izbledeti, već će ga večno obasjavati podsećajući sve nas ko je i šta je i koliko smo privilegovani što smo (bili) savremenici njegove karijere, njegovih nastupa, uspona i padova...