среда, 19. октобар 2022.

Severnoamerička turneja: Počinje revija

foto: instagram redbullracing
Došli smo, faktički, do samog kraja kada je u pitanju F1 sezona 2022. U Japanu je i zvanično izvršeno ono što je bilo neizbežno, uz gorak ukus da je krunisanje Maksa Verštapena u dvostrukog svetskog šampiona, po nečijem scenariju, moralo da se desi baš na Suzuki. Bilo kako bilo, Holanđanin je zasluženo odbranio naslov prvaka izvojevan prošle godine. Ostalo je još da se i zvanično obezbedi takođe neizbežan povratak konstruktorskog pehara u vitrine Milton Kinsa posle gotovo decenije pauze – poslednju titulu Red Bul je osvojio još 2013. godine, a za očekivati je da već u Ostinu taj post bude prekinut.


Treba naglasiti da bi sve pomenuto trebalo uzeti sa izvesnom dozom rezerve usled šokantne informacije koja je stigla od Međunarodne automobilske federacije, a koja je javnost upoznala sa činjenicom da je austrijska ekipa premašila dozvoljeni budžet za 2021. godinu. Formuli 1 preti novi skandal, kako god se čitava saga okončala, sa kaznom za Red Bul ili bez nje – ali, s obzirom da se radi o temi koju je nemoguće obraditi u nekoliko redova, prikladnije bi bilo posvetiti joj poseban tekst. Stoga, ovom prilikom ćemo se pozabaviti onim što nas očekuje u naredna dva vikenda, na stazama u Ostinu i Meksiko Sitiju.


Teksas – Red Bulov teren?

foto: instagram cota_official
Staza „Circuit of America“ kreacija je pomalo ozloglašenog arhitekte Hermana Tilkea. Nemac je u protekle dve decenije uglavnom bivao zadužen za “prepravljanje“ već postojećih staza u cilju da se bezbednost po takmičare podigne na jedan viši nivo. Fanovi “najbržeg cirkusa“ ne gledaju baš sa oduševljenjem na skraćivanje Hokenhajma ili ubacivanje šikane u trećem sektoru staze Katalunja, što su samo neki od primera gde je Tilke ispunio zadatak koji mu je dostavila FIA, ali koji je kod publike naišao na kritike usled izvesne sterilnosti koje su staze dobile svojim novim dizajnom. Ipak, kada se Hermanu da malo više slobode – a tu se podrazumeva kreacija staze od nule, kao što je slučaj između ostalog i sa stazom u Ostinu – stvari su drugačije. Popularna COTA prirasla je za srce navijačima, slično turskom Otodromu, od momenta kada se pojavila u kalendaru 2012. godine i ljubitelji trkanja je generalno vole. S obzirom na njenu konfiguraciju, nije ni čudo – Teksas ima sve što se može zamisliti: brze i spore krivine, duge pravce, spletove krivina koje se kao na traci nižu jedna za drugom... Neki delovi preuzeti su sa drugih staza, tako da „Circuit of America“ sadrži elemente koji podsećaju na pomenutu Tursku, Silverston, Bahrein... Čitavoj Tilkeovoj izvedbi u Ostinu dodatnu draž daje reljef na mestu gde je staza smeštena, tako da pista poseduje i uzbrdice i nizbrdice što je samo čini još uzbudljivijom.
foto: instagram cota_official
Iz navedenog, lako je zaključiti da se radi o tehnički veoma zahtevnoj stazi. Naglasak je i na tome da COTA nije nežna ni prema aerodinamici – prošlogodišnja jurnjava Luisa Hamiltona za Verštapenom pokazala je sve izazove koje Ostin pruža sa aerodinamičke strane. Praćenje bolida koji se nalazi ispred vas kroz prvi i treći sektor je veoma nezahvalno, te su preticanja, uprkos širokoj stazi, teža nego što na prvi pogled izgleda. Jer, iako ste brži od bolida koji se nalazi ispred vas, praćenjem kroz prvi sektor dosta gubite u aerodinamičkom smislu, što negativno utiče i na stanje vaših prenumatika i kočionog sistema. Drugi sektor praktično se sastoji iz jednog dugog pravca, najdužeg na stazi, gde je i smeštena jedna od dve DRS zone, ali ako za primer uzmemo prošlogodišnju trku – Hamilton je u ovom delu staze uspevao samo da smanji zaostatak za Maksom i da mu se približi, da bi u trećem sektoru sve to bilo poništeno ponovnim zahtevnim spletom krivina koje utiču na vaš bolid. Ukoliko tu izgubite priključak za rivalom, druga DRS zona koja sledi posle toga, smeštena na startno-ciljnom pravcu, neće vam biti od preterane koristi.


Naravno, ove godine bi situacija trebala biti nešto drugačija. Nova generacija bolida manje je otporna na takozvani prljav vazduh koji nastaje bliskim praćenjem rivala, a i DRS je od veće pomoći nego lane, tako da bismo za vikend mogli dobiti zaista uzbudljivu trku sa znatno više akcije nego što smo navikli tokom proteklih par godina. Sa sadašnjim bolidima, trka u Ostinu obećava, možemo slobodno reći – spektakl.

foto: instagram cota_official
Iako je po svojoj konfiguraciji raznovrsna, COTA ipak važi za brzu stazu na kojoj snaga motora igra bitnu ulogu, kao i obrtni moment. Iako ima i sporih i srednje brzih delova, brze sekcije ipak brojčano dominiraju, a po onome što smo gledali tokom sezone, takva pista bi značila da je Red Bul na papiru glavni favorit za pobedu. Bolid RB18 se na brzim stazama pokazao u izuzetnom izdanju još u početnoj fazi sezone, a nakon letnje pauze lestvica je čak i podignuta. Istina, austrijski tim neće donositi nove nadogradnje niti dalje razvijati bolid za ovogodišnju sezonu, ali i najave iz Ferarija su identične. Posebno treba naglasiti da staza nimalo nije nežna prema gumama, što se nakon povratka sa letnjeg raspusta pokazala kao jedna od većih manjkavosti bolida F1-75. Fotografije sa Suzuke koje pokazuju stanje Leklerovih guma posle trke odličan su opis da italijanski tim u ovom trenutku ima dosta problema na ovom polju, što za Red Bul samo predstavlja adut više.
foto: instagram mercedesamgf1
Ipak, ima i onih koji ne sede u potpunosti skrštenih ruku. Ekipa Mercedesa za svoj verovatni oproštaj od osmogodišnjeg laskavog zvanja šampionske ekipe sprema poslednje ovosezonsko unapređenje bolida W13. Da li će “srebrne strele“ biti u stanju da, uz nove delove, iznenade u Ostinu, ostaje nam da vidimo, ali ruku na srce, takav ishod je malo verovatan. Zbog manjka snage pogonske jedinice u odnosu na rivale, na ovakvoj stazi pred Hamiltonom i Raselom se nalazi, čini se, isuviše težak zadatak. Uostalom, o kolikom se deficitu snage radi, pokazala je Suzuka gde je Hamilton bio gotovo bez ikakve šanse da obiđe vozača Alpine Estebana Okona, čiji je sjajan nastup pomalo pao u drugi plan usled peripetija oko rešavanja šampionata na jedan volšeban način, kao i sramotne organizacije i svega što se dešavalo pre dve nedelje u Japanu.


Meksiko – potencijalna šansa za rivale

foto: instagram mexicogp
Sedam dana nakon Ostina karavan će se naći u Meksiku i čini se da je realnije da Ferari i Mercedes svoju šansu potraže tamo – staza „Hermanos Rodrigez“ takođe je vrlo živopisna, ali su sporiji delovi prisutni u znatno većoj meri nego u Teksasu. I u Meksiku se nalazi jedan veoma dug pravac, ali usled neuobičajene nadmorske visine, režim rada motora nešto je drugačiji nego inače, te bi upravo brzina bolida kroz krivine trebala da odigra ključnu ulogu – a istih je u Meksiku više sporih nego brzih. Dovoljno je baciti oko na treći sektor – to je ono što deluje maltene kao skrojeno za Ferari i Mercedes, a ekipi iz Maranela sigurno pogoduje i činjenica da je u Meksiku degradacija guma znatno manja nego u Ostinu.
foto: instagram alpinef1team
I dok, kada je reč o borbi za pobede, prisustvujemo praktično revijalnom delu programa, u borbama za niže pozicije u konstruktorskom šampionatu sve je neizvesnije. Meklaren i Alpina se smenjuju u blistavim izdanjima i teškim podbačajima – njihova borba za četvrto mesto mogla bi biti uzbudljiva do samog kraja sezone. Iako je francuski tim u drugom delu sezone pokazao znatno više, trka u Singapuru bila je dovoljna da se Britanci vrate u igru. Lando Noris vuče Meklaren koliko god može, a pod reflektorima „Marine Bej“ i Danijel Rikardo se “omrsio“ osvajanjem odličnog petog mesta čime je ostvario svoj najbolji rezultat u tekućoj sezoni. Sa druge strane, Alpina je dvostrukom havarijom na ulicama Singapura napravila korak unazad u ovoj borbi, ali se u Japanu vratila na velika vrata. I Esteban Okon i Fernando Alonso voze veoma dobro i beleže značajnu količinu poena, što timu iz Enstona daje blagu prednost u ovom trenutku u odnosu na Meklaren. Ipak, ishod ovog duela verovatno neće biti poznat pre finala u Abu Dabiju.


Zanimljive borbe vodi i sve konkurentniji Aston Martin za koji se čini da je trenutno u nešto boljoj poziciji od rivala iz Alfa Romea, Hasa, Alfa Taurija... Pomenuti timovi su u prilično lošoj seriji rezultata, forma im čitave sezone varira, te će i bitku za plasman od šestog do devetog mesta biti interesantno ispratiti. Začelje plasmana rezervisano je za Vilijams i tu slavnoj ekipi iz Grouva, za sada, pomoći nema.


Osvrt na tradiciju

foto: instagram mercedesamgf1
Kada pogledamo deset godina unazad, jasno ćemo uočiti da je Luis Hamilton daleko najuspešniji vozač u Ostinu sa čak pet trijumfa i jedini je višestruki pobednik na ovoj stazi, ali je poslednja pobeda ostvarena još 2017. godine. Prvu je zabeležio na inauguralnom izdanju na COTA-i 2012. godine dok je još uvek branio boje Meklarena, što je, zanimljivo, Luisova poslednja pobeda za tim iz Vokinga. Preostale četiri postigao je za volanom Mercedesa, a valja istaći i da je na ovom mestu dva puta krunisan u svetskog šampiona, tako da nema sumnje da mu Teksas i te kako prija. Na šesti trijumf će, utisak je, morati da sačeka bar do sledeće sezone, ali ako je suditi po navedenoj statistici, od sedmostrukog svetskog šampiona moglo bi se očekivati dobro izdanje za vikend pred nama. Novopečeni dvostruki svetski prvak Maks Verštapen pobednički pehar podigao je prošle godine, a po jedan trijumf su od aktuelnih vozača ostvarili i Sebastijan Fetel i Valteri Botas.

foto: instagram mexicogp
Kada je reč o Meksiku, Verštapen je već stigao da upiše tri trijumfa, što jasno govori u prilog tome koliko se ugodno oseća na stazi koja nosi ime po braći Pedru i Rikardu Rodrigezu. Hamilton je slast pobedničkog šampanjca osetio dva puta, dok ostali vozači sa trenutnog grida nemaju ostvaren trijumf na ovom autodromu. Nešto nam govori da bi do tog dostignuća ove godine mogao da dođe Serhio Perez, ali će oči svakako biti uprete i u Šarla Leklera i Karlosa Sainca, pa zašto da ne i Hamiltona i Džordža Rasela...

Нема коментара:

Постави коментар