F1 u Monaku: Vreme je za kraljevski dragulj!

Foto: intagram f1photographer

Teško da postoji ljubitelj “najbržeg cirkusa“ koji ne zna skoro sve o čuvenom Monte Karlu. O legendarnim trkama, o mitskim vožnjama Ajrtona Sene, o svim njegovim postignutim (i izgubljenim – videti pod 1988. godinu!) pobedama ispričano je bezbroj priča. Vanvremenski Huan Manuel Fanđo, hronološki gledano, prva veća ikona automoto sporta, prvu od svoje 24 pobede ostvario je baš na ovoj stazi 1950. godine – i to na kakav način. Inauguralni Gran-pri Monaka (kada je radi o trkama bodovanim za Svetski šampionat) obeležio je morski talas koji je u prvom krugu zapljusnuo stazu i eliminisao većinu vozača iz trke! Argentinac je spretno izbegao ovu bizarnu prepreku i postao prvi slavljenik u Kneževini. Monako je nažalost bio poprište i nekih tragičnih događaja, poput smrtonosnog udesa Lorenca Bandinija 1967. godine, propraćenom jezivim prizorom vatre koja je zahvatila njegov automobil. Valja spomenuti i da je i dvostruki svetski šampion Grejem Hil imao svojih svetlih momenata na ovoj stazi, naročito u periodu od 1963. do 1965. godine kada je nanizao tri trijumfa, što je dostignuće koje je kasnije pošlo za rukom još samo Alanu Prostu, Ajrtonu Seni i Niku Rozbergu. Čuveni Brus Meklaren, živa legenda Formule 1, takođe je ispio pobednički šampanjac 1962. godine, a svoju karijeru okončao je upravo na ovom mestu, odvezavši svoju poslednju trku 1970. godine. Ipak, Sena je tokom osamdesetih i devedesetih postao apsolutni sinonim za ovu uličnu pistu – ne samo iz razloga što je na njoj najuspešniji vozač ikada sa šest ostvarenih trijumfa.

Ferari vs Red Bul – problemi u raju

Foto: instagram scuderiaferrari

Istorija Velike nagrade Monaka toliko je bogata da bi možda prikladnije bilo eventualno joj posvetiti poseban tekst. Stoga, nakon iznetih samo pojedinih od brojnih dešavanja na “kraljevskom dijamantu F1“ kako je ovu stazu nedavno opisao Luis Hamilton, vraćamo se u današnje vreme. Velikoj nagradi Monaka 2022. godine prilazimo nakon turbulentnih dešavanja u Barseloni – mestu koje je trebalo da nam da neke odgovore, a čini se da smo u mesto istih zapravo samo dobili neka nova pitanja i misterije. Red Bul je stigao do dvostruke pobede, što na papiru izgleda sjajno, ali uspeh je bio sve samo ne lak. Prema pisanju nemačkog „Auto Motor und Sport“, malo je nedostajalo da i Maks Verštapen i Serhio Perez započnu trku iz pit-lejna. “Bikovi“ od početka sezone muku muče sa nepouzdanošću svoje pogonske jedinice, a u Španiji se Maks mučio čak i sa DRS-om. Pomično zadnje krilo kao da je “zavitlavalo“ aktuelnog šampiona – malo je radilo, malo nije. Posebna je misterija kako se ovakav problem pojavio na jednom od najjednostavnijih sistema na inače veoma kompleksnom bolidu Formule 1. Nije prvi put da se to dešava nekoj ekipi, ali uglavnom problem bude za čas rešen – a kod Maksa se pojavio još u kvalifikacijama i preneo na veći deo trke, što je krajnji raritet. Uprkos ovoj nedaći, Holanđanin se dokopao trijumfa i vodeće pozicije u šampionatu vozača, a drugo mesto Serhija Pereza lansiralo je austrijski tim na čelo konstruktorskog plasmana.

Foto: instagram scuderiaferrari

O problemima Red Bula vezanim za pouzdanost bilo je već dosta reči od početka sezone, ali sada nije teško zamisliti Matiju Binota kako citira Laneta Gutovića rečima: „Ne cveta cveće ni u naše preduzeće“. Prvi put u tekućoj sezoni mehanički kvar pojavio se i kod Ferarija – Šarl Lekler je, nakon uspešnog starta sa pol-pozicije, imao izvrstan tempo i kontrolu nad trkom, da bi ga na putu ka izvesno rutinskoj pobedi zaustavila havarija njegove pogonske jedinice. Ovo je alarm koji se momentalno upalio u Maranelu, budući da ovakav problem uopšte nije bio očekivan – poslednje otkazivanje motora italijanske ekipe dogodilo se još 2020. godine, ironično, baš na VN Španije i takođe u bolidu zlosrećnog Leklera. Dodatna uzbuna nastala je zbog toga što je vremena za otkrivanje i rešavanje problema vrlo malo, jer je Monako na programu već ovog vikenda. Ukoliko žele da povrate izgubljene čelne pozicije u oba šampionata, Italijani će morati brzo i adekvatno da reaguju – ali će i Karlos Sainc morati konačno da se sabere, jer je broj njegovih grešaka u dosadašnjem delu sezone neprihvatljiv, a šteta koju je Ferari pretrpeo zbog njegove loše forme je poprilična. Sa druge strane, doprinos Španca ekipi u tekućoj sezoni je minimalan, a posle Melburna i Imole, Katalunja je bila samo još jedna u nizu trka za zaborav ovog, proteklog vikenda, domaćeg vozača.

Ko je favorit na ulicama Kneževine?

Foto: instagram f1monacogp

E, ovo je pitanje od milion dolara. Jasno je da na Red Bul i Ferari svakako treba računati, ali čini se kao da oni nisu jedini koji se mogu nadati uspehu. O čemu se radi? Monako je specifična staza, značajno drugačija od svih drugih u kalendaru. Uska, spora staza, na kojoj su preticanja oduvek bila teška, a u moderno vreme su postala gotovo nemoguća, ne zahteva preveliki aerodinamički izazov, kao ni preteranu snagu motora, jer se svega 45% kruga vozi punim gasom. Ovo ide u prilog i “propetom konjiću“ i “crvenom biku“, s obzirom da je na osnovu iznetog podatka jasno da opterećenje agregata nije naročito veliko, što je u svetlu trenutnih dešavanja odlična vest i za jedne i za druge. Od većeg značaja je upravljanje gumama, kao i stabilnost kočnica i generalno potpuno drugačije podešavanje bolida nego na bilo kojoj drugoj stazi. Monako odgovara bolidima koji se dobro ponašaju u sporim krivinama, a od početka sezone se šuška da je po tom parametru najbolji – Mercedes.

Nemački tim je od dominantne ekipe proteklih godina došao u poziciju da su pobede nemoguća misija, čak ni podijum nije uhvatljiv bez eventualnih problema u redovima dva najjača tima. Istina, u Barseloni “srebrne strele“ su, čini se, napravile korak napred, barem kada je reč o trkačkom tempu. Džordž Rasel se prilično uspešno nosio na stazi sa vozačima Red Bula, dok je Luis Hamilton posle peha u prvom krugu kada mu je Kevin Magnusen probušio gumu svojim preagresivnim manevrom, imao izuzetan povratak u trku. Englez je otvoreno poručio ekipi posle incidenta da bi bilo najpametnije povući se iz trke i sačuvati motor za nastavak sezone, ali je tim odlučio da ga ostavi na stazi. Sve što je Luis do kraja trke pokazao bilo je impresivno i sedmostruki šampion se na kraju dokopao petog mesta, a uz prilično mali zaostatak u odnosu na vozače ispred njega, postavlja se pitanje koji su mu bili realni dometi i da li ga je Magnusen možda koštao čak i borbe za trijumf. Istina, u kvalifikacijama tim iz Breklija nije delovao naročito ubedljivo – osvajač pol-pozicije Šarl Lekler je oba Mercedesova vozača ostavio iza sebe sa preko šest desetinki prednosti, ali u nedelju je, utisak je, situacija po “trokraku zvezdu“ bila znatno bolja. No, čak i bez konstatacije da se čini kako nemačka ekipa polako hvata ritam, samo od sebe se postavlja jedno vrlo intrigantno pitanje: Ako je Mercedes zaista u prednosti u sporim krivinama u odnosu na konkurenciju (a to nagoveštavaju i rezultati postizani u trećem sektoru u Barseloni), ima li nemačka ekipa puno pravo da se nada trijumfu u Kneževini?

Foto: instagram f1monacogp

Ako se vratimo sezonu unazad, Ferari je bio tim koja nije imao šanse da se nosi sa tada nadmoćnim bolidima Red Bula i Mercedesa, pa čak u pojedinim delovima sezone ni sa Meklarenima. Međutim, kada smo došli u Monako, Ferari je na ovoj, toliko specifičnoj stazi, bio najbrži bolid. Usled ko zna kojeg po redu malera za Leklera (ovoga vikenda domaćeg vozača), ostali su bez trijumfa, ali je Sainc imao prilično uspešan nastup osvojivši drugo mesto, što ukazuje na to da je Ferari mogao vrlo lako i do dvostrukog podijuma na toj trci, iako ništa ranije viđeno tokom sezone nije ukazivalo na takav rezultat. Zbog toga je pitanje svih pitanja: može li Mercedes ove godine da “izvede Ferari iz 2021.“? Ulice Monaka toliko se razlikuju od svega ostalog iz F1 kalendara da su svakakva iznenađenja moguća, te ni timovi koji do sada nisu delovali konkurentno mogu tražiti svoju šansu. Ne mora to nužno biti Mercedes – oči će svakako biti uprete i u vozače Meklarena. Britanski tim je doneo gomilu novih delova u Španiju u cilju poboljšanja performansi, ali očekivani rezultat je izostao. Prema rečima Andreasa Zajdla, šefa ekipe, nadogradnje u osnovi dobro rade, ali je izazov za ekipu pronaći optimalno podešavanje novih delova kako bi bolid funkcionisao na željeni način. Zbog toga Nemac uverava da njegovom timu samo treba dati malo vremena da bi uspešniji rezultati počeli da pristižu. Da li će se to desiti već u Monte Karlu – ostaje nam da vidimo. Ako na nešto Meklaren može da se osloni u Kneževini to je tradicija – ekipa iz Vokinga imala je mnogo uspeha kroz istoriju “kraljevskog dijamanta“ i sa 15 pobeda najuspešnija je od svih na ovoj stazi.

Kada već govorimo o tradiciji, ona svakako ne ide u prilog i verovatno makar donekle zabrinjava Šarla Leklera. Apsolutno neverovatno deluje podatak da ovaj momak nikada u životu nije završio trku na svojoj domaćoj stazi, čak ni 2017. godine dok je vozio Formulu 2. Tada je čak vozio dve trke tokom jednog vikenda i obe je završio pre vremena. Trend se nastavio i po ulasku u Formulu 1, te je Šarl zabeležio još tri odustajanja u periodu od 2018. do 2021. godine (2020. trka nije održana). Možda Lekler nije sujeveran i ne opterećuje se tradicijom, ali izvesni pritisak sigurno da oseća. Prokletstvo svog Monaka već je stigao da oseti i u 2022. godini tokom promotivne vožnje Laudinog Ferarija iz 1974. godine pre par nedelja – usled otkazivanja kočnica vožnju je završio zakucan u ogradu u Raskasu. Zbog navedenog, čitava priča dobija još veću zamršenost, ali ljudi kažu da tradicije postoje da bi se rušile, pa ćemo videti da li će to važiti i u Leklerovom slučaju. Ukoliko se to ne desi, prvi vozač Ferarija mogao bi se naći u vrlo neprijatnom položaju u nastojanjima da tekuću sezonu završi kao šampion sveta...

Foto: instagram f1monacogp

Ne bi bilo loše spomenuti da i Ferari kao ekipa nije imao previše uspeha na ulicama Kneževine u poslednje vreme – crveni iz Maranela ostvarili su samo jedan trijumf u poslednjih dvadeset godina, zahvaljujući Fetelovoj pobedi iz 2017.! Pre toga, poslednje slavlje italijanskom timu u Monte Karlu priredio je Mihael Šumaher, sada već daleke 2001. godine. Prošle sezone pobedu je odneo Maks Verštapen u bolidu Red Bula, a 2019. Luis Hamilton u Mercedesu.

Sve ovo treba imati u vidu kada se radi o trkačkom vikendu koji je pred nama.

Inače, za razliku od ranijih godina, ove sezone akcija kreće treninzima u petak – umesto u četvrtak kao što je do sada bila praksa. Kvalifikacije su, kao i inače, na programu u subotu, dok je glavni događaj vikenda zakazan za nedelju posle podne. Iako znamo da, ukoliko vremenske prilike ne budu neuobičajene,  neće biti previše akcije, da nećemo videti mnoštvo preticanja – preporuka je da nikako ne propustite šou koji nam predstoji, jer – kakav god da je, Monako je dragulj u kruni Formule 1, a pobednik na ovoj stazi ulazi u legendu za sva vremena.