Aktuelno u F1: Rekapitulacija početka sezone

 

Foto: instagram f1

Iako je za nama tek nešto više od jedne petine šampionata i, uz nova pravila, još dosta toga nepoznatog kada je tekuća sezona u pitanju, posle prvih pet trka neke stvari ipak već možemo konstatovati – znamo ko je nedodirljiv za konkurenciju, više je nego jasno ko je podbacio, a za neke možemo jasno istaći da je sezona već sada izgubljena.

Ko se gde nalazi nakon uvodnog dela šampionata i ko je opravdao očekivanja, a ko razočarao?

Ferari i Red Bul, pa ostatak sveta

Foto: instagram f1

Ono što je očigledno i što je svima jasno je da su ekipe iz Maranela i Milton Kinsa uradile najboji posao tokom predsezone. Naravno, slobodno možemo da istaknemo da je Ferari bio nešto uspešniji jer, za razliku od “Bikova“, ima kompletan bolid – brz i pouzdan. Kada se na to doda i činjenica da u liku Šarla Leklera imaju i kompletnog vozača, “rezultat na semaforu“ po kojem je italijanski tim lider u oba šampionata (vozačkom i konstruktorskom) je sasvim logičan. Ono što “propetom konjiću“ najviše zadaje glavobolju je prilično skroman učinak Karlosa Sainca – Španac je već načinio nekoliko krupnih grešaka zahvaljujući kojima je prosuo značajnu količinu bodova, kako za ekipu, tako i za sebe. Iako je Karlos pred početak sezone imao visoke ambicije i na ličnom planu, statistika posle uvodnih pet rundi mu ne ide u prilog ni po jednom parametru – u plasmanu vozača zauzima tek peto mesto, a za timskim kolegom zaostaje čak 51 poen. U kvalifikacijama Leklerov učinak je stopostotan – skor između Ferarijevih pilota je 5-0 u korist vozača iz Monaka. Sainc pritom dve trke nije ni završio, ponajviše sopstvenom krivicom i greškama koje je pravio, a ni u preostale tri u kojima je stigao do cilja nijednom nije završio ispred Leklera. Takođe, Šarl je zabeležio i tri najbrža kruga, naspram Karlosa kojem to još nijednom od starta sezone nije pošlo za rukom. I to još uvek nije najgora konstatacija na račun Španca – sve gore navedeno je stanje “na papiru“, dok odnos na stazi još manje ide Karlosu u korist. Razlika u trkačkom tempu i prednost koju Lekler ima u pomenutom segmentu prilično je evidentna, a najbolji opis takvog stanja pruža podatak da se Sainc tokom prvih pet trka ni u jednom trenutku nije našao ispred Leklera na stazi! Zapravo, jeste u par navrata, ali samo u situacijama kada je Šarl ranije odlazio na pit-stop, te je svom timskom kolegi omogućavao da se bar na trenutak fizički nađe ispred njega. Sve ovo nas dovodi do toga da bi Ferari možda uskoro mogao sve karte da baci na svog de facto prvog vozača, a to je poslednje što je Saincu potrebno. Ipak, takvu “čorbu“ sam je sebi zapržio i ukoliko želi da izbegne takav scenario moraće mnogo da se poboljša na svim poljima. 

Foto: instagram carlossainz55

Da Španac ima razloga za tu vrstu brige, pokazuje forma Red Bula. Austrijski tim je od samog početka sezone najveći (i jedini) konkurent Ferariju, Maks Ferštapen i Serhio Perez voze fantastično i ukoliko se taj trend nastavi, neće biti nikakvo iznenađenje da u Ferariju, umesto Hamilton-Rozberg situacije, gledamo scenario Šumaher-Barikelo. Jer, u Red Bulu je prilično jasno ko je vozač broj jedan – na kraju krajeva, Ferštapen pomenuti broj nosi na svom bolidu i bolji opis od toga nije potreban. Perez pruža odlična izdanja, znatno je bliži Maksu po performansama nego prošle sezone, ali to i dalje nije dovoljno da bi poremetio uspostavljenu hijerarhiju unutar ekipe. Stoga, popularni Čeko se može zadovoljiti eventualnim potpisivanjem novog ugovora sa Red Bulom, o čemu se poslednjih nedelja sve glasnije priča. Kada pogledamo šta je Meksikanac pružio do sada, deluje da su pregovori koji su i zvanično započeli između dve strane čista formalnost. Pol-pozicija u Džedi je najsvetliji momenat dosadašnjeg dela Perezove sezone, u šampionatu se nalazi odmah iza Leklera i Maksa, a situacija je po Serhija mogla i bolje da izgleda da su ga zaobišli neki maleri na stazi. Najbolji primer je pomenuta Džeda – pojava sigurnosnog automobila na stazi u najgorem mogućem trenutku sprečila ga je da možda dođe i do pobede na toj trci. U Bahreinu je bio žrtva havarije Red Bulovog agregata bukvalno u poslednjem krugu trke, a slični problemi pojavili su se i na poslednjoj trci u Majamiju. I upravo dolazimo do glavnog dela priče vezane za austrijski tim – očigledni problemi sa pouzdanošću agregata. Ni Ferštapen nije bio “imun“ na manjkavosti “lažne Honde“ (Red Bul Powertrains je zvaničan naziv motora koji se i dalje proizvodi u Japanu). 

Foto: instagram f1

Holanđanin je već dva puta bio primoran da parkira svoj bolid pored staze usled kvara na pogonskoj jedinici (Bahrein i Australija), a problemi su znali da se jave i na slobodnim treninzima. Iako su posle Melburna objavili da su svoje nedaće sa agregatom rešili, čini se da je ekipa Red Bula još uvek daleko od toga da može u potpunosti da se osloni na svoj motor. Po dva problema na trkama za obojicu vozača, plus kvarovi koje su imali i vozači klijentske ekipe Alfa Tauri, ukazuju na to da je situacija daleko od idealne. Ipak, uprkos problemima sa pouzdanošću, Red Bul ne dozvoljava Ferariju da se opusti – u konstruktorskom šampionatu im “dišu za vratom“ sa zaostatkom od samo šest bodova, a ni u vozačkoj konkurenciji Maks ne zaostaje previše za Leklerom. Brzina je prisutna od prve trke, mada se činilo da Ferari ima blagu prednost, ali od Imole je situacija nešto drugačija – Red Bul je doneo unapređenja koja su dala rezultate i na poslednje dve trke austrijski tim je imao bolji tempo od svojih rivala iz Italije. Ipak, ovde treba naglasiti činjenicu da je Ferarijev bolid i u Majamiju bio gotovo identičan onome sa predsezonskih testiranja, što znači da italijanski tim svoj F1-75 još uvek nije dorađivao, ali prema najavama, to će početi da čini već od Španije (što je negde i tradicija s obzirom na prirodu staze Katalunja).

Razlog za ovakav pristup je jasan – od ove sezone budžet za razvoj je ograničen i ekipa iz Maranela očigledno ne želi da “srlja“ sa nadogradnjama ne bi li nekim eventualnim propustom napravila korak unazad u razvoju bolida. Svaki novi deo dodat na bolid koji ne bi dao željeni rezultat predstavljao bi ozbiljan finansijski trošak po ekipu, a prostora za popravni gotovo da nema. Stoga, Ferari je vrlo oprezan i jasna je želja da se svi novi delovi detaljno ispitaju pre nego što se implementiraju na šasiju. Red Bul, sa druge strane, daleko je agresivniji po pitanju razvoja – kao što je već rečeno, prva unapređenja stigla su još u Imoli i za sada su dala rezultate, ali mač sa dve oštrice se sastoji u tome što će “Bikovima“ sada biti prilično vezane ruke kada je u pitanju razvoj bolida u kasnijoj fazi sezone. Prema informacijama italijanskog sajta Motorsport.it, austrijski tim je već tokom uvodnih pet trka potrošio čak 75% budžeta predviđenog za razvoj bolida, a sezona će imati 23 trke! Iako ove brojke nisu potvrđene i realno ih je teško utvrditi, činjenica je da Red Bul za sada ne štedi, dok Ferari, sa druge strane, gotovo da još uvek nije potrošio ni evro. Ovo Italijanima daje razloga za optimizam i čini se da u ekipi nema panike, uprkos Ferštapenovim dvema pobedama na poslednje dve održane trke. Stoga će vikend u Španiji biti veoma interesantan za ispratiti, jer bismo neke odgovore možda već tada mogli da dobijemo, ali činjenica je da je velika bitka ova dva tima u toku i da ćemo joj, po svoj prilici, biti svedoci do veoma kasne faze šampionata – ako ne i do poslednje trke.

Mercedes kao tihi predvodnik ostatka karavana

Foto: instagram mercedesamgf1

Iako je iza nas samo pet trka, dileme nema – Ferari i Red Bul nisu ugroženi od ostatka konkurencije. Mercedesov sunovrat je vidljiv “iz aviona“ i za aktuelne šampione nema nade – niz od osam konstruktorskih titula će na kraju sezone biti prekinut, a ekipa iz Breklija će i drugu godinu zaredom ostati bez krune u konkurenciji vozača. Po izrazitoj nestabilnosti bolida – toliko nekarakterističnoj za nemački tim – jasno je vidljivo koliko je koncept na kojem je W13 zasnovan u svojoj osnovi pogrešan. Kada ste u takvoj situaciji, popravke nema, naročito pri stanju ograničenog budžeta u sezoni u kojoj je za vas sve novo, kada ste suočeni sa vrstom bolida sa kakvom ranije niste imali dodira. Jer Mercedes, da bi se vratio u igru za vrh, morao bi da počne da gradi novi bolid od nule, što je jednostavno nemoguće. Ni sam Toto Volf ne krije da njegovi inženjeri još uvek ne razumeju bolid koji su konstruisali preko zime, a to se vidi i po čestim greškama u postavkama bolida, odnosno načinu na koji inženjeri podešavaju W13. Bolid nemačke ekipe ima čitav niz mana – nestabilnost u krivinama, manjak brzine na pravcima, količina poskakivanja bolida koja dovodi čak do toga da se Džordž Rasel žali na bolove u leđima i vratu... Koliko je Mercedes daleko od vodeće dvojke možda je najbolje opisano u srceparajućoj sceni u Imoli – slika kada Maks Ferštapen za čitav krug obilazi svog dojučerašnjeg glavnog rivala Luisa Hamiltona bila je gorka pilula, teško svarljiva za svakoga ko je deo Mercedesa. Uz sve to, postavlja se i pitanje forme u kojoj se sedmostruki svetski šampion nalazi. Rasel je iz W13 do sada izvukao znatno veću količinu bodova od Luisa (23 boda razlike) i priče o padu motivacije kod Hamiltona i lošeg privikavanja na bolid su neizbežne. Ipak, treba uzeti u obzir i mogućnost da se bolidi dvojice vozača dosta razlikuju, jer na stazi to ponekad zaista izgleda tako. Dok se u Džedi Rasel bez problema probio do šestog startnog mesta, Hamilton je svoje učešće na pomenutoj sesiji završio već nakon Q1. To je kasnije objašnjeno time da su bolidi dvojice Britanaca bili potpuno različito podešeni i da je Luis tome platio ceh. Nije isključeno da je isti slučaj bio i u Imoli, gde je takođe Rasel imao mnogo bolji vikend, ali nijedna od navedenih pretpostavki za sada nije potvrđena. Ruku na srce, ima logike u tome da Mercedes isprobava gomilu delova na Hamiltonovom bolidu u pokušaju da pronađu rešenje za probleme koji su ih snašli. Ukoliko je to zaista slučaj, Luis plaća visoku cenu u vidu nedostatka dobrih rezultata, jer je sasvim logično da kao iskusniji vozač unutar tima ima više posla kada se radi o isprobavanju novih delova – Džordž nema ni približno dovoljno iskustva da bi ekipi mogao dati dovoljno precizne povratne informacije. Bilo kako bilo, šta rade u Mercedesu, to samo oni pouzdano znaju. Šta bi trebalo da rade, jasno je svima – ranije okretanje narednoj sezoni bio bi razuman potez jer do kraja tekuće godine malo šta mogu da dobiju – sem da potvrde treće mesto na gridu s obzirom da je i ono, makar u pojedinim trenucima, upitno. U nekim situacijama deluje da tim iz Breklija ne zaostaje samo za Red Bulom i Ferarijem – s vremena na vreme na stazi ih ugrožavaju i vozači Meklarena, Hasa, Alfa Romea...

Foto: instagram fia.official

Nova realnost za “srebrne strele“ dovela je i do nekih zanimljivih statističkih podataka i obaranja ličnih rekorda – isključivo u negativnom smislu. Pomenućemo samo jedan od brojnih primera – posle prvih pet trka nemački tim nema nijednu osvojenu pol-poziciju, što je poslednji put bio slučaj sada već davne 2011. godine dok su za ovu ekipu još uvek nastupali odavno penzionisani Mihael Šumaher i Niko Rozberg! Više nego poražavajuć podatak za navijače “trokrake zvezde“...

Kada se sve sabere i oduzme, skor je takav da su oba britanska vozača upisala tek po jedan podijum. Jedna od retkih dobrih strana kod Mercedesa je dobra pouzdanost, s obzirom da do sada nije bilo nikakvih problema po pitanju kvarova, što je, na kraju krajeva, i omogućilo Hamiltonu da ispije šampanjac na podijumu u Bahreinu, a Raselu da istu stvar učini u Australiji. Džorž je pritom veoma konstantan – jedini je vozač koji je sve trke završio u top 5, ali odnos u kvalifikacijama je ipak na Luisovoj strani – stariji Britanac ima tesnu prednost od 3-2 u odnosu na svog mlađeg kolegu.

U sredini grida situacija varira i odnos snaga se menja praktično od trke do trke. Ipak, čini se da nešto bolje od ostalih stoji ekipa Meklarena, uprkos promenljivoj formi. Nakon užasnog starta sezone u Bahreinu, kada su se Lando Noris i Danijel Rikardo borili da trku ne završe na samom začelju, situacija je već od Saudijske Arabije počela blago da se popravlja. Tada su upisani prvi poeni (sedmo mesto za Norisa), ali i prvi problemi sa pouzdanošću (odustajanje Rikarda). Australija i Imola predstavljale su nagli skok u formi britanske ekipe jer su vozači narandžastih bolida osvojili prilično lepu zalihu bodova – u Melburnu su Lando i Deni Rik završili kao peti i šesti, dok je na VN Emilio Romanje mladi Britanac čak uspeo da se dokopa i pobedničkog postolja, završivši trku na trećem mestu (ovom uspehu su, doduše, kumovale i greške i generalno loš dan Ferarijevih vozača). U Majamiju je opet viđen blagi pad, a posebno je uočljivo mučenje Danijela Rikarda čiji problemi iz 2021. su se preneli i na novu sezonu. Slično kao u redovima Ferarija, i ovde jedan vozač ima maksimalan kvalifikacioni učinak – Noris je na svih pet subotnjih sesija bio brži od Rikarda, a Australijanac je samo na trci u Bahreinu kariranu zastavu ugledao pre svog timskog kolege.

Foto: instagram valtteribottas

Ako gledamo isključivo poredak konstruktora, Meklaren je četvrti tim po snazi, a iza njih, na petoj poziciji, nalazi se Alfa Romeo. Dolazak u švajcarsku ekipu deluje kao preporod za Valterija Botasa, koji je od početka sezone redovno u bodovima (izuzetak je Džeda koju nije završio zbog kvara). Tempo u trkama je dosta dobar, ali kvalifikacioni je još bolji i za sada ne deluje da Finac mnogo žali što se, posle pet godina saradnje, rastao sa Mercedesom. Njegov klupski kolega, ovosezonski debitant, Gvangju Žou, za sada je ostavio pristojan utisak. Već na debiju na Sakiru osvojio je prvi bod u karijeri, i mada takvo dostignuće više nije ponovio, generalno se stiče utisak da se kineski novajlija za sada dobro snalazi i da postepeno uči (što mu je u neku ruku i prioritet za ovu sezonu). Iako po brzini za sada ne može da parira Botasu, ohrabrujuće je videti Žoua da ne pravi greške u vožnji, što predstavlja dosta prijatno iznenađenje jer im je prošle godine u Formuli 2 bio prilično sklon. Ostaje nam da vidimo može li da pronađe još malo tempa i da Alfa na taj način postane još ozbiljniji faktor “srednjeg doma“, mada i sve do sad viđeno u prvih pet trka zaslužuje sasvim pozitivnu ocenu.

Na trenutke je potencijal pokazivala i Alpina, ali vozači francuskog tima imali su dosta problema sa pouzdanošću. Ovo se pre svega odnosi na Fernanda Alonsa koji, možemo reći, nosi epitet najbaksuznijeg vozača dosadašnjeg dela sezone. Kvarovi, kazne i generalno nesrećne situacije sa strategijom i dešavanjima na stazi dovele su Španca u poziciju da na svom kontu ima svega dva osvojena boda, iako je utisak da ima potencijal za znatno više. Esteban Okon je bio bolje sreće, te je i njegov učinak uspešniji, ali čini se da ni Francuz nije izvukao maksimum iz bolida koji ima na raspolaganju.
 

Foto: instagram haasf1team

Boljka od koje za sada pate Alpina i Alfa Romeo – da im samo jedan vozač donosi ozbiljniju količinu poena – odnosi se i na ekipu Hasa. Povratnik u “najbrži cirkus“ Kevin Magnusen oduševio je veći deo publike svojim agresivnim nastupima i beskompromisnom vožnjom podsećajući nas za šta je sve sposoban i da se radi o vrlo kvalitetnom vozaču. Danac je imao povratak iz snova kada je u Bahreinu osvojio peto mesto, a u narednim trkama još dva puta se našao među osvajačima bodova. Problem američkog tima zove se – Mik Šumaher. Mladi Nemac još uvek nema upisane prve poene i u javnosti se već osporava kvalitet šampiona F2 iz 2020. Breme koje na svojim plećima Mik nosi zbog prezimena bez sumnje je prilično teško i za sada deluje da mu više odmaže nego što mu je od koristi, naročito zbog toga što publika i javnost od njega očekuju brz i nagli uspon. A Mihaelov sin deluje kao da je baš suprotnog “kova“ – vozač koji polako uči i sporije se razvija. Prošle sezone Mik je bio daleko uspešniji od Mazepina, ali ove sezone, kada u rukama ima konkurentan bolid, ne pokazuje ono što se od njega očekuje. Utisak je da Nemac ima problem da sastavi čist vikend – u Džedi je presudila greška u kvalifikacijama koja je dovela do toga da trku, usled zadobijenih povreda, nije ni vozio. Sprint u Imoli je prošao dobro i Mik se našao među prvom desetoricom, ali slaba vajda – to mi nije donelo poene. Kada je u nedeljnoj trci to trebao da postigne, samo je “nestao sa radara“... Od bodova nije bio daleko ni u Majamiju, ali greška u finišu trke i sudar sa Sebastijanom Fetelom ponovo su mu uništili čitavu trku. Sve u svemu, sina velikog sedmostrukog šampiona treba držati na oku, ali kritike su sve glasnije – čini se opravdano.

Alfa Tauri je ekipa koja je napravila korak unazad u odnosu na 2021. Posebno se ova konstatacija odnosi na Pjera Gaslija koji je, u ovom trenutku, daleko od svoje prepoznatljive forme. Čini se da je Francuzu nestalo motiva da se dokazuje u prosečnom bolidu i da spremno čeka eventualni povratak u Red Bul, ali ukoliko nastavi sa bledim vožnjama – a Perez, sa druge strane, nastavi u dobrom ritmu – teško da će dočekati drugu priliku u Milton Kinsu. Juki Cunoda deluje znatno bolje nego prošle sezone, što je i bilo za očekivati – nakon sticanja iskustva i prilično teškog perioda učenja tokom 2021. Japanac sada deluje znatno stabilnije i greške je sveo na minimum. Ipak, ni jedan ni drugi vozač za sada ne mogu do nekih većih ostvarenja, jer AT03 ne deluje kao da je na nivou svojih prethodnika iz protekle dve sezone, a najveću pažnju izazivali su u kontekstu već pominjanih kvarova na motoru. Gasli je imao požar u Bahreinu, dok Cunoda trku u Džedi nije ni započeo – agregat je otkazao još u izlaznom krugu. Upravo su navedeni kvarovi dominantan utisak italijanske ekipe, s obzirom da ih motorom snabdeva jedan od timova koji se bori za titulu, a ukupan broj kvarova i kod Red Bula i kod Alfa Taurija ukazuje da motor još uvek nije na željenom nivou...

Foto: instagram astonmartinf1

Aston Martin i Vilijams su, bez dileme, ekipe koje su najmanje pokazale od početka šampionata. Istina, ekipa iz Silverstona je u prethodne dve trke pokazala napredak, a za Španiju se najavljuje “B“ verzija modela AMR22. Fetel i Strol počeli su da osvajaju poene, a posebno je primetan nagli skok u performansama kada je reč o kvalifikacionom tempu. Iako prve tri trke nikako nisu obećavale, čini se da Aston Martin ipak ima šta da pokaže i da još nisu rekli svoju poslednju reč u tekućoj sezoni.
Što se Vilijamsa tiče – mogu da budu zadovoljni onim što prikazuje Aleks Albon, i da Tajlanđaninu društvo u garaži pravi neki bolji vozač od Nikolasa Latifija, tim iz Grouva sada možda i ne bi zauzimao poslednje mesto u konkurenciji konstruktora. Iako bolid objektivno deluje slabije od svih svojih konkurenata, Albon je dokaz da se sa njime može do bodova – samo, uslov je da posedujete talenat dostojan nivoa koji zahteva Formula 1. Stoga, nisu ni iznenađujuće špekulacije koje kruže po kuloarima da Latifi možda čak neće ni dočekati kraj sezone – možda se i Vilijams zadovoljio količinom novca koji je dobijao za angažman kanadskog vozača u proteklom periodu...

Foto: instagram circuitdebcncat

Dolazak u Španiju je svake godine od izuzetnog značaja, a sada će biti još važniji nego inače. Razlog je konfiguracija staze Katalunja koja je idealna za isprobavanje i testiranje novih delova. Godinama unazad predsezonska testiranja se održavaju upravo na ovoj stazi, a isti slučaj bio je i pred početak aktuelne sezone. Stoga, ovo će biti prilika za sve timove da vide koliko su se pomakli u odnosu na predsezonski period, jer imaju podatke sa zimskih testiranja sa iste ove staze, tako da treba očekivati gomilu nadogradnji od svake ekipe. Kada je reč o novim delovima i unapređenjima, oči su najviše uprte u Ferari i Mercedes i oko njih se glavne špekulacije vode, ali ne treba zanemariti nijedan tim, pogotovo što je srednji deo grida “zgusnut“, te bi ekipa koja bi pronašla neko dobro rešenje mogla da “odskoči“ i napravi savršenu bazu za nastavak sezone. Naravno, nije realno da bilo ko ugrozi borbu u dvoje Ferarija i Red Bula, ali svakakva ostala “tumbanja“ na gridu su moguća. Zato sa nestrpljenjem očekujemo početak trkačkog vikenda narednog petka, a potom i sve što nam sleduje do nedelje po podne...